KOMENTAR: Hoča

VELIKA Hoča. I još veća tuga. Nekadašnji metoh Hilandara sa temeljima četrnaest svetinja među kojima je nekoliko zaštićenih spomenika kulture. Vreme u njoj kao da je stalo pre 19 godina.

Sabijeni Tačijevim "multietničkim kleštima" u geto 21. veka Srbi ne mogu čak ni da obrađuju vinograde dalje od svog sela. Svaki korak izvan je put u rizik.

Više ne mogu ni do Zočišta, manastira koji im je duhovni svetionik i čkiljava svetlost u tami neslobode. Komšije Albanci dosetili su se kako da im skrate lanac. Na ulazu u selo postavili su kućice za rasne i krvoločne pse koje treniraju na okolnim poljanama, želeći da izazovu dodatni strah među meštanima.

Posle brojnih kidnapovanja i ubistava, o čemu svedoči spomenik na ulazu u Hoču, Albanci sada "pucaju" novim metodama zastrašivanja. Zasmetalo im je i to obeležje sa imenima 84 otetih i ubijenih Srba iz ovog kraja, sa kojeg su nedavno uklonili srpsku zastavu.

Pročitajte još - ZATIRANjE TRAGOVA SRBA: Pacoli hoće imovinu uz manastire

Ipak, u tim mračnim računicama prevideli su da su Srbi, dok god ih ima u toj pitomini vekovnog vinogorja, živi spomen koji je teško ukloniti ili srušiti. Ono što raduje i greje srca tih ljudi željnih razgovora je to što iz centralne Srbije, ali i čitavog sveta, poslednjih godina u sve većem broju u njihovu enklavu hrle turisti. Nadahnjuju se bogatom istorijom ovog živopisnog kraja i istinu traže u nadaleko čuvenom vinu.

Glas o Hoči i njenim srpskim sužnjima u osvit 21. veka tako kida bodljikavu žicu i rastura ona klešta sa početka ove priče. Razbija u paramparčad štenare - stražare i steže gubicu psima koje su nahuškale komšije - na komšije. Neka zna svet i neka čuje kako Srbi "žive" u demokratskom eldoradu opitne narko-države. Neka iz svakog drugog gosta progovori hočansko vino. I to je dovoljno...