PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

PRITISAK i EU i SAD veoma je jak i u poslednjih šest meseci sve je jači. Čak sam pesimista i oko toga da bi Srbija mogla da dobije ZSO kao minimum koji je utvrđen Briselskim sporazumom.

To, u razgovoru za "Novosti", ističe francuski istoričar i geopolitikolog Aleksi Trud, naglašavajući i da je manevarski prostor Srbije za rešavanje kosovskog pitanja veoma mali.

- NATO na terenu defakto podržava prištinske vlasti, a na međunarodnom planu takođe postoji jaka podrška EU i SAD. Albanci su sve dobili i nemaju interes da bilo šta daju. Rešeni su da idu do kraja. Poslednjih dana, čak, u izjavama ističu da žele i Preševo. Pribojavam se, zato, da bi Beogradu mogli da ponude samo međunarodnu zaštitu manastira i nekoliko enklava kao što su Gračanica ili Štrpce.


PROČITAJTE JOŠ:
Bez ZSO nema razgovora o Tačijevom planu

* Kada će se o tome doneti konačna odluka?

- Predstojeća runda dijaloga početkom septembra biće ključna. Konačni dogovor bi, prema mojim informacijama, trebalo da bude postignut u Parizu 11. i 12. novembra na marginama velike proslave stogodišnjice pobede saveznika u Prvom svetskom ratu. Nije isključeno da ovaj simbolični trenutak donese Beogradu povoljnu klimu za dogovaranje, bar oko nekih detalja. Ne bi bilo ništa neobično da Srbija u poslednjem trenutku, kao što je to bivalo kroz istoriju, uspe da postigne povoljno rešenje.

* Kada bi taj pretpostavljeni dogovor mogao da zaživi?

- Iz evropskog ugla, na proleće sledeće godine, pre izbora za novi saziv EP. Sadašnji sastav Evropske komisije namerava da to završi tokom svog mandata. Inače bi se, što se njih tiče, sve oteglo unedogled, što ne žele.

* Šta bi Srbija mogla da u ovako nepovoljnim okolnostima dobije u pregovorima?

- Imajući u vidu aktuelnu situaciju, uspeh će biti ako dobije sever Kosova. Ali, zato sam mnogo veći optimista kada je reč o Republici Srpskoj. Baš zbog razvoja situacije oko Kosova vidim prostor da se RS još više približi Srbiji. Ako Srbi dobiju malo ili ništa u svom istorijskom regionu, na Kosovu, vrata direktno, kao posledica toga, ostaju otvorena za ubrzavanje podele BiH. Ako Albanci urade ono što misle da mogu na Kosovu, nema razloga da to tako ne urade i Srbi u Bosni.

* Postoje li realne osnove za to?

- Moskva podržava vlasti u Banjaluci. Dogovoreno je skoro otvaranje ruske vojne baze u glavnom gradu RS. Postoji i podrška u energetici i transportu. Kina, kao velika sila multipolarnog sveta, takođe veoma podržava Beograd i Banjaluku. U BiH, faktički, već postoje dva entiteta koji funkcionišu kao dve države. Na srednjoročne staze, kroz od pet do šest godina vidim najpre jaku autonomiju RS, zatim odvajanje referendumom, a kasnije, zašto da ne, i pripajanje Srbiji.


* Može li predstojeće rešenje za Kosovo da se odrazi i na neke druge regione, Kataloniju, na primer?

- Katalonija će istrajati, i na kraju, uspeti. To je pitanje vremena. Situacija je slična kao u bivšoj Jugoslaviji. Katalonci ističu da su bogatiji i da ne žele da plaćaju za siromašnije regione, isto kao što su to prethodno radile Slovenija i Hrvatska pre otcepljenja. Katalonija će ići ka sve jačoj autonomiji i odvajanju. Ipak, malo je komplikovanije. Jer, velika manjina Katalonaca i Španaca u Kataloniji je protiv nezavisnosti. Pretpostavljam da će se sve ovo događati u sledećih desetak godina, kao i RS. U svakom slučaju, sve je to indirektna posledica aktuelnih događaja oko Kosova. Tako će se nastaviti i sa ostalim regionima. EU će, na taj način, zaista postati "Evropa regiona". U redu već čekaju Baskija, Andaluzija, Korzika...

* Može li, zato, da se dogodi apsurdna situacija da Srbija pronađe dogovor s Prištinom, ali da Španija to ukoči i ne dozvoli njegovu primenu u Evropi?

- Upravo je moguć baš takav scenario! Saznaćemo to ubrzo, možda već do kraja ove godine. Sledećih godina, kada bude osetila sve jači pristisak Korzike, i Francuska bi mogla da sledi španski primer.

SRBIJA TREBA DA SKLAPA SAVEZE * Kako gledate na Orbanovu ideju o stvaranju Višegradske grupe + 2, što bi uključivalo i Srbiju? - To je odličan predlog, kao prava alternativa globalizmu. Srbija ne treba isključivo da gleda ka EU. U okviru svoje politike neutralnosti slobodna je da sklapa i druge saveze, sa Višegradskom grupom, ali i sa Rusijom, Kinom, Indijom. Pridruživanjem Orbanovoj ideji lakše će da čuva svoje granice od migranata, a sve će to doneti i bolje ekonomske odnose.

* Zašto se Francuska ogrešila o Srbiju?

- Zvanični Pariz je dugo poštovao princip da po svaku cenu i bespogovorno uvek treba štititi manjine, smatrajući da se pretpostavlja njihova ugroženost. Tako su štitili i muslimane na prostoru bivše Jugoslavije, pa su dobili kampove za obuku Islamske države u Bosni i na Kosovu, što je dovelo do nestabilnosti, prvo na granicama, a zatim i unutar EU. Albanci su bili vrlo lukavi, jer su se na početku predstavili kao ugrožena manjina. Vlasti iz Prištine, međutim, sada ne žele da bude manjina na severu Kosova. Francuske vlasti su pre nekoliko godina uvidele svoju grešku, ali posle je već bilo kasno.

* Koliko će nas Emanuel Makron, zbog pokrenute unutrašnje reforme, još držati van EU? Može li ta reforma ipak da bude završena kao što je planirano do 2024. godine, a mi da budemo primljeni 2025?

- Evropa je preokupirana unutrašnjim problemima i, zasada, zemlje kandidate, poput Srbije, vešto drži po strani. Evropske reforme još nisu ni započele. A predstoji ogroman posao. Potrebno je dati realnu moć poslanicima EU, da zaista izglasavaju zakone. Treba smanjiti snagu Evropskoj komisiji i u odnosu na Evropski savet. Potrebni su, između ostalog, fiskalna harmonizacija i preispitivanje šengenske politike. Neizvesna je i budućnost evrozone. U tom smislu vodi se velika borba između Angele Merkel i Emaneula Makrona. Malo vremena je ostalo za to do 2025. godine. Sve je to dosta destabilizujuće za Zapadni Balkan.


* Koliko dobri odnosi između predsednika Makrona i Vučića mogu da ubrzaju ovaj proces?

- Stvari u politici mogu brzo da se događaju. Dobar odnos dvojice državnika svakako mogu da doprinesu bržem ulasku Srbije u EU. U tom slučaju, vidim ulazak celog bloka, neke vrste federacije koju će Srbija stvoriti s RS, i carinskim ili ekonomskim sporazumom s Makedonijom.

* Ima li liberalna Evropa šanse za opstanak protiv nacionalne Evrope koja se budi?

- Nema! Suverenističke struje sve više dobijaju izbore. Tako je u Poljskoj, Mađarskoj, Italiji, Austriji... Ova tendencija će se nastaviti i u drugim zemljama. Nacionalna opcija će izvesno pobediti i na predstojećim izborima za Evropski parlament u Francuskoj. Ulazimo u još jaču suverenističku sferu. Liberalizam odumire. Trenutno smo u periodu pune tranzicije. I to se ne događa samo u Evropi, već u celom svetu. Tako je i u SAD, i u Rusiji.


PROČITAJTE JOŠ:
Dodik: Dosta su Srbi išli bez putokaza, trebaju nam jasni ciljevi

* Gde će nas sve to odvesti?

- Može da bude samo bolje nego sada. Ekonomski i drugi bilateralni odnosi će se zdravije odvijati. Nemačka, na primer, ima nacionalno orijentisanu trgovinsku politiku. I zato joj ide bolje nego drugima. Biće, tako, više harmonije i unutar EU.



MERKELOVA JE JAČA OD MAKRONA

* Ko je danas jači u Evropi? Merkelova ili Makron?

- Angela Merkel, i dalje! Nije dozvolila da se razvije Makronov plan o reformi evrozone. Možda je oslabljena na unutrašnjem planu, ali ona je, ipak, nemačka kancelarka. A Nemačka je dominantna u Evropi.

* Stvara li se susretima Angele Merkel s Putinom, a zatim i s Erdoganom, neka nova politička osovina u svetu?

- Vrlo je moguće! Merkel, Putin i Erdogan, zajedno, mogu da urade mnogo toga protiv politike Donalda Trampa, i to dosta brzo. Biće posle toga zanimljivo sagledati svet u kome živimo.