I Vašington i Berlin u šatl diplomatiji

RAZGOVORI Beograda i Prištine o pronalasku rešenja za kosovsko pitanje dobiće na zamahu u narednim nedeljama, a u čitav proces, osim ljudi iz kabineta evropske šefice diplomatije Federike Mogerini, intenzivnije će biti uključeni i zvaničnici SAD i Nemačke.

Predstavnici Vašingtona i Berlina neće, kao ni dosad, sedeti za pregovaračkim stolom u Briselu, ali će imati svoju ulogu u "bočnoj" šatl diplomatiji. Ovaj zadatak bi u ime Berlina, prema nezvaničnim informacijama, trebalo da bude poveren Janu Hakeru, novom savetniku sa spoljnu politiku kancelarke Angele Merkel.

Haker je na ovom mestu, posle 12 godina, nasledio Kristofa Hojzgena, koji je prethodnih godina "iz senke" bio prilično uključen u proces rešavanja kosovskog pitanja, a od jula 2017. je nemački ambasador pri UN.

Kako tvrde naši izvori, na poslednjoj rundi dijaloga u Briselu, održanoj u nedelju, EU je poslala jasan signal da će podržati svako rešenje oko kojeg se dogovore dve strane, ali da bi ono bilo održivo, moraju da ga "aminuju" i velike sile. To je u utorak potvrdio i šef diplomatije Ivica Dačić, koji je prisustvovao razgovorima u Briselu:

- EU je ta koja modelira dijalog, ali uticaj velikih sila, SAD s jedne strane i Rusije s druge, je takav da se mora voditi računa o tome. Bilo bi dobro da i jedna i druga velika sila budu saglasne sa nekim principima rešenja - rekao je Dačić, koji danas putuje u dvodnevnu posetu Moskvi, gde će se sresti sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom.

Predsednik Aleksandar Vučić je posle susreta sa Mogerinijevom i predsednikom privremenih institucija u Prištini Hašimom Tačijem, takođe, najavio da će se razgovori intenzivirati. Do njihovog novog susreta moglo bi da dođe već u julu, a diplomatski izvori tvrde da će Mogerinijeva insistirati da se obnovljena dinamika razgovora ne izgubi.

Pročitajte još - Brisel šalje Holanđanku za "šatl" pregovore

Naime, mnogi vremenski rok ili okvir za postizanje sporazuma Beograda i Prištine vezuju za mandat institucija EU, jer će iduće godine biti održani novi izbori. I Mogerinijeva želi da kabinet šefice diplomatije EU, na jesen sledeće godine, napusti uz "štiklirana" dva velika otvorena balkanska pitanja - sporazume Skoplja i Atine i Beograda i Prištine.

Vučić, za razliku od Tačija, koji tvrdi da je rok za postizanje pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine mart sledeće godine, poručuje da nikakvi datumi nisu zacrtani, da oni nisu toliko važni koliko je važno da se pronađe kompromisno rešenje dveju strana.

Ministar Dačić je poručio i da albanski političari u Prištini treba da shvate da je promenjena međunarodna realnost i da je sada mnogo više povlačenja priznanja nezavisnosti, nego novih priznavanja:

- Američka administracija više nije spremna da podrži po svaku cenu ono što oni žele, promenjena je i EU. Ako želimo trajno rešenje ono ne može da se zasniva na željama Prištine da će Srbija priznati njihovu jednostranu odluku. Ako misle da je to kompromis, nema potrebe da nastavljamo razgovor.

Dačić naglašava i da smo još daleko od konačnog rešenja i raspisivanja referenduma, jer je pitanje da li će i kada kompromis biti postignut.

Tačijev savetnik Bekim Čolaku, s druge strane, tvrdi da je optimalan rok za postizanje sporazuma Beograda i Prištine šest do osam meseci. On je upozorio da će se, "ako se taj zamajac izgubi, stvari iskomplikovati i postati zaista teške".

Briselski dijalog bio je u utorak tema i u Skupštini Srbije, gde su poslanici opozicije uglavnom postavljali pitanje o tome šta je dogovoreno u poslednjoj rundi dijaloga, održanoj u nedelju. Oni su još jednom zatražili posebnu sednicu parlamenta o KiM.