Bijelić: Organizatori 5. oktobra suTrepču dali u ruke Prištini

NEPOSREDAN povod za obraćanje domaćoj i svetskoj javnosti preko stranica dnevnog lista "Večernje novosti" jeste vest o još jednom udaru prištinskih vlasti na "Trepču".

Veličina jednog naroda se meri po dužini pamćenja i poznavanju svoje prošlosti. Jer, nacija koja ne poštuje svoju prošlost nema ni sadašnjost ni budućnost.

Kosovo i Metohija sa "Trepčom" sa jedne strane, i Srbija kao jedinstvena država sa druge strane, prirodno su srasli jedno za drugo, kao nokat i meso. Samo nasilnim putem mogu biti razdvojeni.

PROČITAJTE JOŠ: Delegacija Srpske liste i dalje u zvaničnoj poseti Vašingtonu

TOKOM čitavog svog postojanja i rada dugog više od sedam stoleća, "Trepča" je predstavljala simbol sjaja i moći srpske srednjovekovne, nemanjićke države. To potvrđuju mnogobrojne istorijske činjenice. Takođe je istorijska činjenica da je "Trepča" tokom čitavog svog postojanja delila sudbinu svoje države Srbije. Kad god je srpska država bila porobljena, "Trepča" je bila van funkcije (sem u vreme Hitlerove okupacije), od čega samo pod osmanlijskim ropstvom ukupno 472 godine.

Istorija nam se ponavlja, jer je očigledno da dovoljno ne poštujemo svoju prošlost, a ni svoju sadašnjost. Tako je na samom kraju 20. veka, odlukom SAD, NATO neprekidno, gotovo tri meseca, besomučno i zločinački bombardovao SR Jugoslaviju. Zahvaljujući diplomatskom umeću i državničkoj hrabrosti Slobodana Miloševića, predsednika države, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvaja Rezoluciju 1244, 10. juna 1999. godine, kojom se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet na celoj njenoj teritoriji. U tački 5 Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN stoji: "Odlučeno je o raspoređivanju na Kosovu, pod okriljem Ujedinjenih nacija, prisustva civilnih snaga i snaga bezbednosti sa odgovarajućom opremom i ljudstvom po potrebi, pozdravlja se saglasnost SR Jugoslavije sa takvim prisustvom. Odredbe ove rezolucije imaju cilj da se stvore elementarni uslovi za povratak izbeglih lica na Kosovo i Metohiju, i ništa više."

KRŠEĆI odredbe Rezolucije 1244, administrator za KiM dr Bernar Kušner u julu 1999, godine donosi odluku br. 1 kojom je samog sebe ovlastio da upravlja celokupnom imovinom u vlasništvu države i u društvenom vlasništvu.

Međutim, "Trepča" je od 1996. godine privatno vlasništvo, organizovana kao akcionarsko društvo upisano u sudski registar kod nadležnog privrednog suda. Dostavljanjem raspoložive dokumentacije o privatnom vlasništvu "Trepče" administratoru Kosova i Metohije, na njegov zahtev, Unmik i administrator su ostali bez argumenata da legalno preuzmu "Trepču". Nisu mogli naći uporište niti u odredbama Rezolucije 1244, niti u odredbama sopstvene odluke.

Zbog toga se administrator za pomoć obratio generalu Vilijamu Nešu, komandantu američkog sektora Kfora. Veteran iz vijetnamskog rata, prekaljeni zločinac, odlučuje da upotrebom do tada neviđene sile otme "Trepču". To čini sa 3.000 do zuba naoružanih američkih vojnika, uz podršku pedesetak helikoptera, amfibija, oklopnih borbenih vozila, u ranu zoru, u nedelju 14. avgusta 2000. godine, o čemu sam prvi put javno govorio u intervjuu objavljenom u "Novostima" od 18. januara 2015. godine.

I ŠIROKIM narodnim masama je poznato da je neka teritorija okupirana tek kada bude zaposednuta pešadijom. Zbog toga su predvodnici NATO unajmili srpske državljane kao svoju pešadiju, poznate u našem narodu kao "otporaši", koji su predstavljali udarnu pesnicu, a udruženi sa opozicijom 5. oktobra 2000. godine izvode državni udar, i to svega 52 dana posle desanta i otimanja "Trepče". Ovo je očigledna činjenica da je sve sinhronizovano.

Prelazna vlada Srbije, preko "kriznih štabova", organizuje pljačku društvene i državne imovine, širom otvara državne granice i ostavlja sankcijama iscrpljenu i posrnulu srpsku privredu, a naročito seljake, kao i čitav narod, na milost i nemilost evropskim i belosvetskim privrednim gladijatorima.

Prelazna vlada Srbije "Trepču" iz privatnog vlasništva prevodi u državno, čime u najmanju ruku omogućava administratoru Kosova i Metohije da legalno obavlja svoju prljavu i zločinačku već poodavno započetu zamisao, nasilno otimanje ne samo "Trepče", već i južne srpske pokrajine. Jer, bez saglasnosti nadležnih organa Srbije nije bilo moguće uključiti u sastav samoproglašene države Kosovo i one vitalne funkcije iz nadležnosti Srbije, koje su funkcionisale na području severnog dela pokrajine, upravo zahvaljujući "Trepči".

VITALNE funkcije kao što su policija, sudstvo, uspostavljanje graničnih prelaza prema sopstvenoj matici Srbiji, kao i razne saglasnosti za dobijanje drugih obeležja državnosti, prenete su na samoproglašenu državu u Prištini. Taj smer se nastavlja do današnjih dana, jer inicijativa potekla s najvišeg državnog vrha Srbije, krajem prošle godine, o potrebi da se pristupi atinskoj pareziji: slobodnom raspravljanju o svim stvarima, kao što su takozvani unutrašnji dijalog, zamrznuti konflikt, podela, a sve u vezi sa sudbinom Kosova i Metohije.

Prvo, unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, kao zamisao, čist je nonsens. O tome se ne raspravlja, kao što se ne raspravlja o aksiomu. To je rasprava o nečemu što nije dopušteno. Jer "Trepča" i Kosovo i Metohija nisu naši. Oni su svojina naših predaka i naših potomaka. To se odnosi i na razmišljanja o podeli. Otkud nam pravo da tuđe poklanjamo i delimo?

DRUGO, o kakvom konfliktu je reč? Da li smo mi nekada u prošlosti ratovali sa Arbanasima? Nismo! Vekovima smo prihvatali da žive sa nama i tu pored nas, na našoj pradedovskoj zemlji. Mi nemamo problem sa Arbanasima, već upravo sa siledžijama koje su dale sebi za pravo da sa drugog kraja zemljine kugle proglašavaju, na našoj zemlji, da su ugroženi njihovi nacionalni interesi. Zbog toga se ovo ne može nazvati konfliktom, i to još zamrznutim. Pravo ime mu je agresija i zločin.

PROČITAJTE JOŠ: Dačić: Postoji pritisak da se pitanje Kosmeta reši što pre; Mislim da se pravno-obavezujući sporazum još ne piše

Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija nam daje za pravo da budemo svoji na svome, i svaka dilema je suvišna. To što rade separatisti samoproglašene države iz Prištine, ne samo u vezi s "Trepčom", već i s KiM, neodoljivo podseća na pravljenje računa bez krčmara. Bez države Srbije kao krčmara, ne može biti sačinjen bilo kakav važeći račun.