KOMENTAR: Zubobolja

ZABOLEO čoveka zub. Gledajući ga kako se previja, prijatelji odluče da ga ubiju. Da se čovek ne muči, rekoše.

Ne zna se da li je američki ambasador Kajl Skot čuo ovaj prastari vic, ali utisak je kao da je svoju diplomatiju skrojio baš prema njemu. Posebno kada su u pitanju Srbi i budućnost Kosova i Metohije. Prema njemu, sve što tamo ne valja biće popravljeno kad Srbija potpiše sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom. A to nije ništa drugo, svi to znamo i osećamo, nego priznavanje nezavisnosti.

Skotova drskost je široke ruke i kad Srbima na KiM, posle hipotetičkog potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma, nudi veću bezbednost i slobodu da učestvuju u političkom životu na Kosovu. Kao da je za to potreban neki sporazum, i kao da bi on bilo šta garantovao.

Pročitajte još - Dačić: Ciničan stav Skota

Kog su se, uostalom, dogovora Albanci ikada pridržavali? Svaki pokušaj kompromisa završavao je u prašini ignorisanja, ili još gore, u paljevini novih talasa albanskog nasilja. Martovski pogrom razvejao je svaku nadu o multietničnosti, a nije tako mnogo vremena prošlo ni od zvanične politike UN u pokrajini "standardi pre statusa". Zadatih standarda niko se danas ni ne seća, kao ni čoveka koji se zove Kaji Eide, koji je trebalo da ih kontroliše.

Status je i danas glavna briga i Albanaca i njihovih mentora. Tvrde da bi to bilo bolje i za Srbe. Kao da se ne vidi da Albanci svakog dana gaze dogovor iz Brisela. Zajednicu srpskih opština nismo još videli, ali jesmo, mimo svih dogovora i pravila, snage ROSU na severu KiM, hapšenje Marka Đurića, ubistvo Olivera Ivanovića...

Možda se Srbija previja od kosovske zubobolje. Ali sigurno nije toliko loše, da bi Skot, prijateljski kao u vicu, skraćivao njene muke.