Komentar: Hoće li se čuti vapaji

ZAKON o sprečavanju nasilja u porodici primenjuje se od 1. juna prošle godine. Nova zakonska rešenja, kako je objašnjeno, doneta su da bi se uticalo na to da do krivičnog dela uopšte ne dođe. Stručnjaci tvrde da je zakon dobar, jer propisuje hitno udaljenje nasilnika, zabranu prilaska i komuniciranja sa žrtvom. Ali, nažalost, broj ubijenih žena je sve veći.

Sve ove zakonske mere važile su i za ubicu Jelene Grbić iz Kosjerića, majku troje dece. Nisu, nažalost, sprečile da joj svirepo "presudi" baš onaj nasilnik koji je za nekoliko dana trebalo da ode na odsluženje zatvorske kazne zbog ranijeg nasilja nad Jelenom. Pred brutalnošću ubice paragrafi su ostali nemoćni. Kao i u prethodnih 20 slučajeva. Jer, strašno je, uznemirujuće i poražavajuće da je Jelena 21. žena ubijena u porodičnom nasilju od početka ove godine!

PROČITAJTE JOŠ: Ubijena Jelena pala na sina

Očito je da ubice u trenutku zločina o zakonu i kaznama ne razmišljaju. Ako nasilnik jednom podigne ruku, sigurno je da će to uraditi ponovo i da će svaki put biti brutalniji, dok u ludilu ne dođe do trenutka potezanja noža ili pištolja.

Da li je u slučaju "deklarisanih" nasilnika uopšte moguća prevencija? Nesporno je da su poznati i porodici, i komšiluku, i centrima za socijalni rad i policiji, često i lekarima! Naročito u manjim sredinama. A opet, uzbune nema.

Umesto stalnog utvrđivanja, kad god se dogodi ubistvo, koja je od ovih karika najslabija, najveći efekat će se postići ako se ceo lanac ojača. Da se komšije ohrabre da ne okreću glavu na vapaje žrtava, da se budnije motri na stalne policijske klijente, da se šalju na lečenje oni koji su opasnost za sebe, a naročito za druge. I da se svaki, pa i najmanji prestup u startu najstrože kazni!