Komentar: Evropska udica

KOLIKO je velika džomba iskočila na golgotskoj maršruti kojom Srbija stoičkom voljom decenijama sizifovski valja evropski kamen uzbrdo, nedavnom porukom francuskog šefa države Emanuela Makrona da mu pragmatični interesi nalažu da proširenje podrži tek onda kada dođe do produbljene reforme unutar same EU, pokazuju i najnoviji mračni događaji oko Jasenovca. Nismo morali dugo da čekamo.

Taman su nam bacili udicu, tamo negde u daljinu, na vremenski podelak baždaren na maglovitu 2025. godinu, kad je predsednik jedne od dve vodeće evropske nacije značajno podgrejao nade sve većeg broja balkanskih evroskeptika.

Lepo je, ali džaba, čak i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je upozorio da bi svako dalje odlaganje prijema Zapadnog Balkana u EU moglo da dovede do novih ratova i krvoprolića.

PROČITAJTE JOŠ: Han: Na liderima Zapadnog Balkana da sad "preuzmu loptu"

I Makron sam strahuje da se, u međuvremenu, ne urušimo u sopstvenim podelama, ili da se ne okrenemo Rusiji i Turskoj. Ako nam pod nogama izmaknu i tu daleku 2025, francuski šef države se bezrazložno pribojava. Okrenućemo se, sigurno! Svaki komad ovih napaćenih zemalja, na svoju stranu.

Biće, izgleda, ručak za večeru. Imajući u vidu brzinu i ažurnost kada je Balkan u pitanju, evropsku nomenklaturu valjalo bi poslati po smrt. Slatko bismo se, čekajući ih, naživeli.

Evroentuzijastima posle ovoga ostaju dve nade. Ona slabašna, da će zemlje članice zaista uspeti da se dogovore i sprovedu u delo ambicioznu dubinsku reformu oko koje postoje značajne podele i međusobna oprečna shvatanja. I ona druga, da će tadašnji stanar Jelisejske palate, isti ili neki drugi, kada dođe ponuđeno strateško vreme za prijem, malo bolje razumeti balkanske strepnje, nadanja, prilike i mentalitet.