Filip Ge za Novosti: Za ugled Švajcarske zaslužno i 200.000 Srba

FINANSIJSKU podršku Srbiji povećali smo u želji da pokažemo našu solidarnost, doprinesemo opštem razvoju vaše zemlje, a naročito da ubrzamo njen ulazak u EU. Evropa nije Evropa bez Zapadnog Balkana i zato nastojimo da ponudimo Srbiji sve vidove asistencije oko usaglašavanja propisa i standarda sa onima koji su na snazi u EU.

Ovo, u intervjuu za “Novosti”, kaže ambasador Švajcarske u Beogradu, Njegova ekselencija Filip Ge, objašnjavajući zašto je njegova zemlja odlučila da do 2021. godine da Srbiji deset odsto veću novčanu podršku nego što je to činila u prethodnom četvorogodišnjem periodu, odnosno blizu 100 miliona evra. Naš sagovornik dodaje da sličnu pomoć Švajcarska pruža i drugima u regionu - BiH, Makedoniji, Albaniji, kao i Kosovu.

PROČITAJTE JOŠ: Renold: Dualno obrazovanje doprinosi privrednom rastu

* Da li su ovo jedini motivi za pružanje pomoći Srbiji?

- Veoma važan razlog je srpska dijaspora, 200.000 ljudi koji žive i rade u Švajcarskoj i doprinose njenom razvoju i progresu. Veoma nam je važno da pokažemo solidarnost sa zemljama porekla svojih građana, od kojih mnogi imaju naše, ili dvojno državljanstvo. Svake godine 2.000 Srba dobije švajcarski pasoš. Trećina švajcarskog nacionalnog fudbalskog tima su igrači koji su došli iz bivših jugoslovenskih republika i oni su među najbolje plaćenim u našoj reprezentaciji.

PROČITAJTE JOŠ: Švajcarski SECO Startap Fond finansira 30 firmi u Srbiji

* Da li su Srbi u Švajcarskoj integrisani u zajednicu, zauzimaju li više pozicije u politici ili ekonomiji?

- Srbi u Švajcarskoj su daleko od jeftine radne snage. Specifično je što imigracija iz Srbije datira decenijama unazad. Rođen sam krajem pedesetih i svi iz moje generacije znali smo lekare i zubare koji se prezivaju Jovanović, Vujović, Stanković... Oni su bili integrisani u švajcarsko društvo, a to su i danas. Švajcarska je sa ekonomskog stanovišta veoma liberalna zemlja meritokratije (“ako radiš naporno imaćeš uspeha”), a čak četvrtina stanovnika naše zemlje stranog je porekla, što je najviše u Evropi, ako se izuzme Luksemburg. Srbi nemaju ni problem sa dolaskom na visoke političke funkcije u Švajcarskoj. U Beogradu sam upoznao čoveka koji je ranih devedesetih, kao tinejdžer, otišao s roditeljima u Švajcarsku, a sad je član parlamenta kantona Sen Galen.

* Velika pomoć stiže srpskim opštinama od švajcarskih gradova i lokalnih zajednica. Šta ih motiviše?

- Švajcarska je decentralizovana država i čak 90 odsto zaposlenih u državnoj upravi radi zapravo na lokalnom nivou. Prirodno je, zato, da se i odluke donose u okviru lokalnih parlamenata i da je onda i saradnja direktna sa lokalnim upravama u Srbiji, svakako, uz najtešnje kontakte sa srpskom vladom, posredstvom Ministarstva za lokalnu samoupravu. Iz sopstvenog iskustva znamo da je decentralizovana vlast najkorisnija za stanovništvo, jer najbolje prepoznaje njegove potrebe.

* Kakav odnos Bern ima sa Kosovom danas, deceniju posle priznavanja samoproglašene samostalnosti?

- Švajcarska i Srbija su saglasne da se ne slažu oko Kosova, pošto smo mi priznali nezavisnost. Kao i srpsku, imamo i veliku kosovsku dijasporu u Švajcarskoj, pa zato pružamo pomoć i Kosovu. Normalizacija odnosa Beograda i Prištine biće ključna za ulazak Srbije u EU. Beograd-Zagreb-Tirana, ključni je trougao za mir i stabilnost Zapadnog Balkana.

* Vaša zemlja nije članica EU. Kakav je njen stav prema Uniji i evru?

- Švajcarska zna da je EU najveći garant stabilnosti i prosperiteta, koji je pre 60 godina doneo mir na kontinent. Istočnoevropske zemlje su posle pada Gvozdene zavese i Berlinskog zida dobile šansu da četvrt veka kasnije postanu prosperitetne uz pomoć EU. Unija zato pomaže Srbiji, kao i susedima na Zapadnom Balkanu. Švajcarska je u velikoj meri ekonomski integrisana u Uniju, jer je, posle SAD i Kine, njen treći spoljnotrgovinski partner. Dnevni obim trgovinske razmene između Švajcarske i EU dostiže milijardu evra. Gotovo petina naše populacije su državljani članica EU.

* Sa kojih pozicija Švajcarska nastupa u Savetu Evrope?

- Savet Evrope jedina je panevropska organizacija od Lisabona do Vladivostoka. Ključna svrha njegovog postojanja je odbrana ljudskih prava, a ona su i noseći element švajcarske spoljne politike, uz mir i smanjenje siromaštva.

* Kako gledate na odnos NATO i ljudskih prava?

- Nismo članica NATO, ali smo, kao i Srbija, članica Partnerstva za mir. Sa vašom zemljom imamo i na tom planu dobre odnose i sarađujemo intenzivno u okviru Partnerstva, koje razmišlja i o ljudskim pravima. Što se tiče ljudskih prava, NATO primenjuje i promoviše Ženevske konvencije međunarodnog humanitarnog prava. Ove konvencije, osmišljene su da zaštite ljude koji nisu učestvovali, ili više ne učestvuju u ratnim neprijateljstvima.

* Šta mislite o tarifama za uvoz čelika koje je američki predsednik Donald Tramp uveo?

- Slobodna trgovina je glavni princip zapadnih društava od kraja Drugog svetskog rata naovamo. Tokom decenija tarife su obarane, a sada prvi put SAD idu u suprotnom pravcu. Uvodeći tarife za čelik, Trampova administracija krši međunarodni trgovinski sporazum. Svaki potpisnik ovog dogovora ima sada pravo da uzvrati sličnim merama, što je potencijalno veoma opasno jer vodi do svetskog trgovinskog rata. Nesumnjivo će biti uzvratnih mera i shodno tome eskalacije, jer globalne ekonomije počivaju na slobodnoj trgovini. A i Kina, recimo, nikada ne bi bila u sadašnjoj poziciji da nije bilo slobodne trgovine.

* Švajcarska je ponudila da posreduje između SAD i Severne Koreje?

- Naši partneri smatraju da je Švajcarska najprestižniji posrednik jer mi, kao neutralna zemlja, nemamo skrivenu političku agendu. Štaviše, mi ne pripadamo NATO, niti EU. Tako je Švajcarska uvek spremna da svoje dobre usluge učini dostupnim kao posrednik ili koordinator stranama u sukobu. Štaviše, Ženeva je drugo najvažnije sedište UN i privilegovana je lokacija za održavanje mirovnih razgovora. Svi se sećamo sastanka između Mihaila Gorbačova i Ronalda Regana u Ženevi, koji je pokrenuo okončanje Hladnog rata. Pre nego što se takvi susreti mogu desiti, obično postoje dugi i opterećujući pripremni radovi u kojima posrednici ili koordinatori mogu da imaju vitalnu ulogu. Ali ako želite da budete uspešni u ovom poslu, treba da radite diskretno, morate da radite “pod radarom”. Da odgovorim na vaše pitanje, da - pretpostavljam da smo ponudili naše dobre usluge Vašingtonu i Pjongjangu za koordinaciju dijaloga. Ali ne mogu vam reći kako su oni odgovorili.

* Da li bi s Korejskog poluostrva mogao da krene tzv. treći svetski rat?

- Ima više kriznih žarišta osim ovoga, recimo Bliski istok koji je takođe ogroman i značajan mirovni izazov. Severna Afrika, konkretno Libija, takođe je osetljivo područje. Regionalni konflikti koji mogu da se preliju i utiču na stabilnost i prosperitet svih nas.

* Uloga Kine u mogućem globalnom konfliktu?

- Ne verujem uopšte da će biti svetskog rata. Da Kina stane na stranu Severne Koreje protiv SAD? Kina ima isuviše veliki interes u ekonomskoj eferi za saradnju sa SAD. Rusija se vratila na međunarodnu scenu. Evropa ne bi ni bila Evropa bez Rusije. Odnosi između Zapadne Evrope i Rusije idu u cik-cak, ima pomaka i padova, ali saradnja je neophodna i diktira sve ostalo.