KOMENTAR: Filantrop Skot i ćutanje zbog bombi

DANAS neću o tome govoriti.

To je sve što je u subotu, na dan varvarskog zločina nad srpskim narodom, izgovorio Kajl Skot. Valjda je dodeljivao neku nagradu, pazite sad - za filantropiju, ali on onako blagoglagoljiv, nije mogao da procedi ni reč, da makar kurtoazno izrazi saosećanje zbog onih 80 nevinih dečjih života što ih je ugasio NATO.

Reflektori koji su u subotu sekli mučnu tišinu na još mučnijoj godišnjici u Aleksincu nisu mogli da osvetle lica zapadnih ekselencija. Ni ove godine ih nije bilo na mestu gde se Srbija prisećala kako su je bezdušno ubijali bombama 1999.

Ali ta svetlost iznad grada mučenika razgolitila je svu dvoličnost Imperije koja nas, pošto se nakrkala naših mostova, bolnica, fabrika, pruga, puteva, dece na nošama, godinama prevaspitava ljigavom mantrom o "suočavanju sa prošlošću".

PROČITAJTE JOŠ - AMBASADOR SAD: Neću danas o bombardovanju Srbije

Ni Skot ni njegova sabraća iz NATO kružoka nemaju odgovor na prosto pitanje:

Kada nas tako temeljno i metodološki šaroliko navodite na nacionalnu katarzu, zašto se niko od vas nikada nije poklonio žrtvama bestijalnog "Milosrdnog anđela"? I jeste li vi vašu gadnu prošlost iz 1999. ikada pogledali u oči?

Dragi zapadni partneri (ovo je valjda politički korektno), Srbi nemaju gde da vam se poklone, jer ne postoji groblje NATO pilota. Ubijali ste nas hladnokrvno nišaneći iz fotelja, kao da igrate video- igricu.

Ali, od Skota i njemu sličnih očekujemo da nas makar poštede baljezgarija o "suočavanju sa prošlošću". Neka američki ambasador i dalje broji glasove u Grmovcu i Pećincima, brine o našem TV programu, ocenjuje ministre i novinare. Samo neka ućuti. Filantropije radi.