Beograd odbija Tačijevu vojsku

BEOGRAD i Srbi u našoj južnoj pokrajini neće pristati na formiranje takozvane vojske Kosova i direktno kršenje Rezolucije 1244 UN, bez obzira na to što se kao pokrovitelj tog opasnog scenarija pojavljuje Amerika.

Ovako vlasti u centralnoj Srbiji odgovaraju na opasne planove SAD, koje je u ponedeljak u Prištini otkrio Ves Mičel, pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, koji se u Beogradu sastaje i sa srpskim državnim vrhom.

PROČITAJTE JOŠ: Vulin: Mičel pritiska Vučića; Vojska Kosova pretnja za mir i stabilnost na Balkanu

Na prvoj stanici svoje "balkanske turneje", Mičel je, uz širok osmeh i čvrst stisak ruke Hašimu Tačiju, poručio da niko ne može da ima pravo veta na transformaciju KBS u oružane snage i da će Amerika nastaviti da podržava ovaj proces. To je direktna pretnja Srbima na Kosovu, koja bi mogla da ugrozi krhku stabilnost celog područja.

Nervoza Vašingtona rezultat je "pat pozicije" u kojoj se već duže nalaze njihovi albanski štićenici. Naime, vlada u Prištini nema potrebnu podršku manjina u parlamentu, pre svega Srba, za formiranje vojske, odnosno dvotrećinsku većinu za izmenu Ustava. Drugim rečima, potrebno je da najmanje četiri srpska poslanika (od 10 sa Srpske liste) glasaju - "za". A to je neostvarivo.

Srpska lista do sada je više puta naglašavala jasan stav po pitanju vojske Kosova, a to je da je jedina legalna i legitimna oružana sila na ovom prostoru, po Rezoluciji UN 1244 - Kfor, koji je na teritoriju KiM došao posle dobijene saglasnosti iz Beograda.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin takođe se poziva na Rezoluciju 1244.

- Na KiM nema druge oružane sile osim Kfora. Međunarodna zajednica je na KiM došla voljom SB UN i dokle god je tako mora se poštovati Rezolucija 1244. Nasilno stvaranje tzv. vojske Kosova bilo bi kršenje Rezolucije i izazvalo bi nesagledive posledice po sistem UN i međunarodnog prava. Za Srbiju je stvaranje ilegalne oružane sile neprihvatljivo i predstavlja pretnju po mir i stabilnost Balkana - kaže Vulin za "Novosti".

I šef NATO Jens Stoltenberg u više navrata je upozoravao Prištinu da "kosovska vojska" ne može da se uvodi "na mala vrata", kroz nekakve izmene Zakona o KBS, već isključivo mora da ide kroz promene Ustava, i uz obavezne konsultacije sa Beogradom.

Za Milovana Drecuna, predsednika skupštinskog Odbora za KiM, poruke Mičela samo su još jedan dokaz da iza projekta transformacije KBS u "kosovsku vojsku" stoje SAD i NATO:

- Oni su dirigovali i stvaranjem infrastrukture KBS, treniranjem njihovog komandnog kadra, naoružavanjem... Vašington se do sada protivio tome da se do "kosovske vojske" dođe prečicom, ali sada očigledno zauzima tvrđi stav, šaljući poruku i Beogradu i Srbima na KiM da ovaj projekat niko ne sme da osujeti.

General u penziji Radovan Radinović kaže za "Novosti" da Vašington ubrzavanjem priče oko "kosovske vojske" želi da zaokruži svoje vojno prisustvo u regionu, ali i kosovsku nezavisnost.

U tom kontekstu mogu se posmatrati i ključne poruke koje je Mičel danas poslao iz Skoplja, gde se pre dolaska u Beograd sreo sa premijerom Zoranom Zaevim. Američki zvaničnik rekao je da su vrata NATO otvorena za Makedoniju.

Mičel je večeras, razgovorom sa šefom diplomatije Ivicom Dačićem, započeo posetu Beogradu, a za sredu su planirani susreti sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić.

PROČITAJTE JOŠ: Mičel doputovao u Beograd, sastao se sa Dačićem

Uoči Mičelove posete pojavile su se informacije da bi on u Beogradu mogao da načne priču o "američkom paketu" za Kosovo, iza kojeg se potencijalno krije zahtev da Srbija dozvoli članstvo Prištine u UN, a da zauzvrat dobije ZSO sa širim izvršnim ovlašćenjima i ubrzan put u EU.

RASULO U PARLAMENTU

REDOVNA sednica kosovskog parlamenta, na čijem dnevnom redu je bio Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, prekinuta je danas, nakon što su poslanici opozicionih stranaka - Demokratskog saveza Kosova i pokreta Samoopredeljenje napustili sednicu. Predsednik Skupštine Kadri Veselji održao je sednicu Predsedništva, a potom saopštio da u "datim okolnostima nije moguće nastaviti sednicu". Kosovski parlament, naime, više ne može da obezbedi kvorum ni za redovna zasedanja, za šta je potrebno više od polovine poslanika, dok je za ratifikaciju demarkacije potrebna dvotrećinska većina.