JAN KAVAN ZA NOVOSTI: EU ne može da koristi Kosovo kao ultimatum

Kavan je prvi češki političar koji je stavio svoje ime ispod teksta peticije kojom je u Češkoj minulog vikenda obeležano 10 godina tzv. nezavisnosti Kosova.

* Kako je došlo do organizovanja potpisivanja peticije za povlačenje priznavanja nezavisnosti?

- To je bila ideja poslanika Socijaldemokratske partije Jaroslava Foldine i njegovih srpskih prijatelja, koja je naišla na podršku poslanika iz skoro svih čeških stranaka. Nisam naivan da poverujem da će posle nje Češka vlada povući svoje priznanje, ali sam siguran da će se o presedanu tzv. kosovske nezavisnosti ponovo diskutovati u našoj skupštini. Takođe, peticijom smo hteli da ukažemo na to pod kojim okolnostima je Češka 2008. prekršila međunarodno pravo. Naime, parlament je deklaracijom tražio od vlade da podrži nastavak dijaloga Beograda i Prištine do prihvatljivog rešenja za obe strane, ali je vlada Miroslava Topolaneka na "vikend-zasedanju" u Teplicama donela odluku o priznavanju. I tada sam bio protiv tog rešenja, ali smo bili preglasani.

ŽIVADIN JOVANOVIĆ ZA „NOVOSTI“: Suverenitet Srbije na KiM potvrdili i NATO i EU!

* Vi ste prvi potpisnik peticije...?

- Pošto ja poznajem međunarodno pravo, zahvaljujući i studijama u Londonu i praksi koju sam imao kao predsedavajući Generalne skupštine UN u Njujorku, jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. je narušavanje međunarodnog prava. Na to sam hteo ponovo jasno da ukažem.

* Da li je Češka nešto dobila posle priznavanja Kosovo?

- Od Vašingtona i Brisela, mislim da nismo dobili ništa. To je bilo, pre svega, pitanje tadašnje vlade.

Tači: Odlučan sam da Kosovo ima svoju vojsku

* A svet, šta je on dobio?

- Nastao je zaista veliki problem u važećem međunarodnom pravu kada je srušen postulat da se ne dozvoljava otcepljenje dela države bez saglasnosti zainteresovanih strana. U slučaju KiM, takvog sporazuma nije bilo. Sada se na primerima Krima, Abhazije, Osetije, Katalonije... vidi koliko je bila pogrešna odluka o tome da se napravi kosovski presedan. Ogroman deo međunarodne zajednice, pre svega Amerika i Evropa, napravio je problem, i vreme je da se on reši na pošten način.

* Beogradu se sada nudi, kao šargarepa, ulazak u EU, u slučaju da se složi da joj se otme deo teritorije.

- Mislim da sam veoma proevropski političar, saglasan idejama na kojima je stvorena EU, ali nisam saglasan sa svakom politikom EU, i zaista verujem da se Evropa mora značajno reformisati. Takođe sam za ulazak Srbije u društvo evropskih zemalja, ali ako je neko postavio vašoj zemlji uslov da za članstvo u EU mora da prizna Kosovo - na to gledam kao na ultimatum. Iznuda kao sredstvo u politici ne sme da se toleriše.

- Zalažem se da Beograd i Priština u EU uđu u istom trenutku, ali posle postizanja sporazuma koji je prihvatljiv za obe strane. Kompromis znači da će obe strane nešto izgubiti a nešto dobiti. U pregovore se mora ući iz "trenutne realnosti", koja mi se ne sviđa, ali ipak mora da se prihvati. Ne sme se i ne može se samo na srpsku stranu vršiti pritisak i uslovljavati zemlja. Sa ucenama se neće dobiti ništa.

LAVROV EVROPI: Ne činite sa Srbijom istu grešku kao sa Ukrajinom, tamo će postati bure baruta ukoliko nastavite da žmurite

* Priznaćete da ucene međunarodne zajednice prema našoj zemlji ipak nisu "presedan".

- Rado bih dodao da sam 1999, kao ministar spoljnih poslova, s punom saglanošću, tada premijera, Miloša Zemana, inicirao sastanak o mirovnoj rezoluciji usred bombardovanja, kako bi se prekinulo ratovanje protiv SRJ i osigurali uslovi za mir. Tada je pozitivno reagovao ministar spoljnih poslova Grčke Papandreu, i tako je nastala češko-grčka mirovna inicijativa, koja je bila za mirovno rešenje, za kraj bombardovanja i stvaranje stabilnosti na Balkanu. Drago mi je što je nekoliko nedelja kasnije bio postignut dogovor o kraju rata. Podvlačim, u Rezoluciji 1244 SB preuzete su formule iz češko-grčke mirovne inicijative. Ta rezolucija i dalje važi i jasno konstatuje da ne sme doći do narušavanja teritorijalne celovitosti Srbije, i u tom smislu Kosovo je sastavni deo Srbije. Jednoglasno proglašenje nezavisnosti shvatam kao kršenje ove značajne rezolucije.

IZAZIVANjE RUSIJE

* Spadate u političare koji se protive pravljenju strašila od Rusije...

- Uveren sam da bezbednost Evrope zavisi od odsustva napetosti i od dogovora između glavnih svetskih aktera sa aktivnim učešećem Ruske Federacije u stvaranju bezbednosne arhitekture Evrope. Pretnje Rusiji, ili prisustvo NATO blizu ruskih granica, što Rusi, s obzirom na svoju istoriju, moraju da shvate kao ugrožavanje svoje bezbednosti, ne doprinose smirivanju situacije.

NISTE OSTAVLjENI SAMI

* Utisak je da Češka i predsednik Zeman najglasnije u EU kritikuju priznavanje jednostrane nezavisnosti Kosova.

- Miloš Zeman je bio premijer, a ja ministar spoljnih poslova kada smo osudili ono što je činila OVK po Kosmetu i rešenje o nezavisnosti srpske pokrajine. Učestvovao sam sa Zemanom u nizu međunarodnih sastanaka i susreta sa predstavnicima drugih država, gde je on taj stav ponavljao, i veoma mi je drago što on za ovih 10 godina nije promenio mišljenje. S druge strane, ne slažem se sa formulacijom da je Češka jedina zemlja koja kritikuje ponašanje Brisela i Vašingtona. U mnogim stvarima se slažemo sa premijerom Slovačke Robertom Ficom, koji kritikuje EU za iste stvari.Slovačka spada među pet zemlja EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, a to su Španija, Kipar, Grčka i Rumunija. Ima mnogo veoma značajnih zemalja kao što su Kina, Rusija i Indija, kojima ne pada na pamet da preduzmu takav korak.