Čedo Amerike svetski teret

DECENIJU otkako je samovoljno, mimo Ustava Srbije, u parlamentu u Prištini usvajanjem Deklaracije o nezavisnosti proglašena tzv. Republika Kosovo, ta tvorevina nije dospela na spisak članica Ujedinjenih nacija. "Gugl mapa" Kosovo prikazuje kao deo Srbije, iscrtano isprekidanom linijom u okviru srpske državne granice. Svet i dalje podeljeno gleda na to da li južna srpska pokrajina može da se tretirati kao država.

"Projekat Kosovo" mogao je da startuje onda kada je svaki prethodni pokušaj pregovora srpske i albanske strane, uz međunarodno posredovanje, završen bez dogovora ili uz zasipanje NATO bombama i uz pokušaje nametanja rešenja. Sa KiM je "očišćeno" više od 200.000 Srba.

Pročitajte još - Vučić: Morate da ostanete Kosmet je vaša kuća

Danas ih tamo živi oko 120.000, a vratilo ih se manje od dva odsto. Odluku o povratku teško je doneti kada ne jenjavaju napadi na povratnike i njihovu imovinu, a na osnovnim školama osvanu grafiti "Smrt Srbima, Kosovo je Albanija". Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres upozorio je prošle nedelje da se tokom 2017. godine na KiM vratilo svega 498 raseljenih, najmanje od 2000. godine.

Politički prvaci u Prištini su 17. februara 2008. uveravali javnost da će za samo nekoliko nedelja "najmlađu državu" priznati stotinu zemalja. Toliko priznavanja pridobili su za deset godina. Kosovo danas priznaje 108 država, a to nije učinilo njih 85. Dvotrećinska većina glasova kojom se "otključavaju vrata" značajnih međunarodnih organizacija i dalje je teško dostižna.

Pročitajte još - Dačić: Nikada neće ''zaokružiti'' nezavisnost Kosova

Iz vizure Vašingtona, na Kosovu vlada "multietnička demokratija" (Niki Hejli, američka ambasadorka pri UN), iz ugla Moskve "projekat republika Kosovo propada" (Vasilij Nebenzja, ruski ambasador pri UN), dok predsednik Turske, zemlje koja je među prvih deset priznala kosovsku nezavisnost, Redžep Tajip Erdogan priznaje da Kosovo, nažalost, u svetu još nije postalo država.

Pet članica Evropske unije (Grčka, Kipar, Španija, Rumunija i Slovačka) dosledno je u stavu da je KiM deo Srbije. Odnedavno, točak je počeo da se kotrlja unazad. Surinam, a zatim i Gvineja Bisao povukli su svoja priznavanja.

Pročitajte još - Surinam više ne priznaje Kosovo!

Priština je, ipak, protekle decenije uspela da podigne mnoge rampe i da nađe svoje mesto u MMF-u, Svetskoj banci, Međunarodnom olimpijskom komitetu, mnogobrojnim sportskim federacijama...

Na toj teritoriji se, međutim, ne živi bolje nego 2008. godine, kažu bez snebivanja i Albanci. Mnogi od njih napuštaju Kosovo. Borba za vlast među lokalnim partijama uzela je svoj danak. Istraživanja evropskih institucija pokazuju da društvo pritiska ogromni teg ekonomskih problema, korupcije i kriminala. Nezaposlenost je veća od 30 odsto. Ne čude onda sve mnogobrojniji natpisi i u zapadnoevropskim medijima po kojima je Kosovo crna rupa Evrope, poluprotektorat pod američkim i zapadnoevropskim starateljstvom.

Iako su predstavnici kosmetskih Srba ušli u kosovski parlament, vladu, policiju, sudstvo, i lokalni čelnici u srpskim opštinama izabrani po kosovskim zakonima, sever Kosmeta i dalje nije integrisan u kosovski sistem onako kako bi to Priština htela. Veze sa Beogradom su i dalje čvrste.

Tu kost u grlu kosovskih političara, oni, kao i njihovi sponzori, želeli bi da lično odstrani srpska ruka. Jer, sami, bez upotrebe sile, to ne mogu. Bez blagoslova Srbije, Priština ne može do stolice u Ujedinjenim nacijama. Otuda i upiranja njihovih zvaničnika da se na kraju dijaloga sa Beogradom pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa pečatira priznavanjem kosovske državnosti.

Za Kosovo se ne može tvrditi da je država, iako je krenulo ka tom cilju. Dok god je Rezolucija 1244 na snazi, ono je teritorija s međunarodnim civilnim i bezbednosnim prisustvom.

Da je Kosovo "država falsifikat", ne moraju da kažu drugi. Za logo desete godišnjice "nezavisnosti", prema tvrdnjama sa društvenih mreža na samom Kosovu, promovisan je plagijat - idejno rešenje gotovo identično znaku jedne nemačke turističke kompanije.