Arne Sanes Bjornstad za „Novosti“: Rokove za EU Srbija sama određuje

EVROPSKA komisija ne postavlja rokove za ulazak u EU. Pre je reč o postavljanju datuma kao cilja. Pravo pitanje je koliko će brzo Srbija moći da ispuni uslove za članstvo. Godina 2025. je ambiciozan, ali realan datum za ulazak Srbije u EU ukoliko se sprovođenje reformi nastavi nesmanjenim entuzijazmom, ako se održavaju dobri odnosi sa susedima i ako se Srbija uskladi sa zemljama EU po svim važnim pitanjima.

Ovo, u razgovoru za “Novosti”, kaže ambasador Norveške u Beogradu Arne Sanes Bjornstad, komentarišući Strategiju proširenja EU za Balkan, koja je predstavljena pre nekoliko dana.

* Da li je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom glavni i jedini uslov?

- Često čujem da se ljudi žale kako EU stalno izlazi sa novim uslovima. Tačno je, ali objašnjenje leži u činjenici da i sama EU kontinuirano menja svoje zakonodavstvo kako bi što bolje odgovorila na potrebe modernog vremena. Zato nije dovoljno da Srbija implementira zakone EU iz vremena kada je počela pregovore o pridruživanju, već mora da prati zakonodavne i političke promene. To je, na neki način, kao da hoćete da uskočite u autobus koji se nikad ne zaustavlja, ali nije moguće drugačije. Ukoliko bi se Norveška ili Srbija opustile, onda bi morale da trče još brže da stignu autobus, jer u suprotnom gube. Što brže Srbija usaglasi svoju politiku i standarde sa onim u EU, brže će postati članica.

* Na Srbiju se stalno vrši pritisak da ispuni uslove iz Briselskog sporazuma, a čini se da to nije slučaj s Prištinom?

- Kosovo je već prihvatilo Specijalni sud, uprkos negodovanjima nekih kosovskih lidera. Zemlje članice EU, SAD, Norveška i mnoge druge su bile jasne: Kosovo mora da ispuni svoje obaveze. Isto važi i za Briselski sporazum i za Zajednicu srpskih opština. U dogovorima sa Srbijom i EU, Kosovo treba da osmisli kako će ta zajednica da izgleda. I Srbija i Kosovo treba da rade zajedno umesto da troše vreme na prebacivanje krivice. Ipak, postoje otpor i prepreke u obe zemlje.

* Šta tačno znači normalizacija odnosa sa Kosovom? Da li je to priznavanje nezavisnosti?

- Evropska unija stalno koristi termin normalizacija. Očigledno je da će zemlje članice EU dobro razmisliti pre nego što u svoju zajednicu uključe zemlju koja je u nekom konfliktu i ima nerešene probleme. To podrazumeva stvaranje stabilnog i nekonfliktnog odnosa, gde Srbija i Kosovo mogu da uspostave trgovinsku razmenu i da rade zajedno na rešavanju zajedničkih izazova, umesto da se bave raznim neslaganjima i razmimoilaženjima. Želeo bih da naglasim da to ne treba da bude zbog članstva u EU, već je u interesu same Srbije, kao što je i želja Srbije za članstvom u EU rezultat nacionalnog interesa Srbije. Trenutna situacija samo pogoršava ekonomsko stanje u zemlji. To je delom zbog toga što je neraščišćen odnos sa Kosovom izvor nestabilnosti u regionu, a investitori ne vole nestabilnost. Razumem svoje prijatelje u Srbiji kojima je teško da Kosovo posmatraju kao drugu zemlju, ali je tužno kad vidite koja je cena koju oni sami, kao i Srbija, plaćaju za to. Švedska i Norveška umalo da zarate kada je Norveška izašla iz dvostruke monarhije 1905, ali saradnja nikada nije prestala i ubrzo smo opet postali najbliži partneri.

*Španija se oštro protivi tome da Kosovo kao nezavisna država ide ka EU. Kako će se u Briselu prevazići te podele?

- Ne bih mogao da kažem šta Španija može ili ne može da prihvati kada dođe vreme da se Kosovo priključi EU. Ukoliko Srbija i Kosovo izgrade normalne odnose i pregovaraju o članstvu u isto vreme, ili ako Srbija tada već bude članica, situacija će biti prilično drugačija od današnje.

*Da li bi mogao da se promeni način glasanja u EU i da se odustane od saglasnosti svih država za prijem u članstvo?

- Mala je verovatnoća za tako nešto. Sve izmene sporazuma se moraju ratifikovati u zemljama članicama. Nijedna zemlja neće prihvatiti izmene ukoliko nema pravo na veto.

- Budžet za razvojne projekte u Srbiji je porastao za 100 odsto, sa 30 miliona norveških kruna prošle godine na 61 milion ove, što je oko 3,1 miliona evra.

*Najavljeno je da će deo sredstava biti utrošen na razvoj siromašnih opština. Kojih tačno?

- Još se radi na definisanju svih kriterijuma, ali je osnovna ideja da se osnuje fond koji bi podržavao projekte u siromašnijim opštinama kako bi se otvorila nova radna mesta i poboljšao kvalitet života. Niko ne treba da bude izostavljen u razvoju zemlje bez obzira na to gde živi. Projekti koji pomažu nezaposlenima da nauče zanate, razvijaju lokalni turizam...