Karić: Plan da Poglavlje 27 o ekologiji otvorimo na jesen

Preliminarnu pregovaračku poziciju planiramo da predamo u junu, a da Poglavlje 27 u pregovorima sa EU, koje se odnosi na ekologiju i zaštitu životne sredine, otvorimo u septembru ili oktobru, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Ivan Karić.

"Tako ćemo započeti dugi proces pridruživanja Evropskoj uniji, ali pre svega popravljanjem kvaliteta životne sredine, izradom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, za separaciju, reciklažu", rekao je Karić uoči sastanka sa predstavnicima Moravičkog okruga iz Čačka, Lučana i Gornjeg Milanovca.

On kaže da je nova ekološka administracija pokrenula niz razgovora sa lokalanim samoupravama i da je plan da se ta velika temu iz ministarstva spusti na nivo opština i gradova.

"Želimo da čujemo probleme sa kojima se same lokalne uprave sreću i da pokušamo da zajedno definišemo probleme. Grad Čačak je što se tiče dokumenat visoko rangiran, i hoćemo da u ovoj godini završimo neke projekte i napravimo planove za narednu", kazao je on.

PROČITAJTE JOŠ: Otvaranje novih poglavlja u martu

Karić navodi da je sa gradonačelnikom Čačka Milunom Todorovićem razgovarao o projektima sa kojima bi moglo da se konkuriše preko IPA fondova.

"Čačak ima dobaru Kancelariju za loklani razvoj koja te poslove može dobro da uradi. Probleme sa upravljanjem otpadnih voda, čvrstim komunalnim otpadom, možemo da počenemo da reševamo", naveo je on, podsećajući da životna sredina i ekologija postaju prioritetne teme za Vladu Srbije i gradove i opštine.

Prema njegovim rečima, komunalna delatnost je u nadležnosti lokalnih samouprava, a ovim sastancima plan je da se uspostavi dobra koordinacija i da građani imaju interes da to rade.

PROČITAJTE JOŠ: Miščević: Srbija podržava princip regate u pristupanju EU

Karić kaže da se trenutno 0,25 odsto sredstava izdvaja iz budžeta za zaštitu životne sredine, a za zdravstveno osiguranje oko 10 odsto.

"Mi ekolozi verujemo da bi ti izdaci mogli da budu mnogo manji kada bi se više ulagalo u zaštitu životne sredine. Najveći broj respiratornih problema dolazi od zagađenog vazduha ili od čestica i alergena koji iritiraju pluća. Najranjivija je najmlađa populacija", objašnjava Karić.

U Ministarstvu zaštite životne sredine, kaže on, planirano je otvaranje novih radnih mesta i po novoj sistematizaciji planiraje je veliki broj mladih stručnjaka koji bi mogli da odrade prvu praksu u ministarstvu i da budu spremni za godine koje dolaze.

Gradonačelnik Milun Todorović, izjavio je da Čačak ima dobar vazduh, kvalitetnu životnu sredinu, međutim postoje i određeni problemi u toj oblasti, uglavnom sa komunalnim otpadom.

"Imamo trasfer stanicu, deponiju Duboko. Dobićemo dobre inpute za nastavak saradnje i očekujemo grantove od raznih donacija, ambasada i Evropske komisije. Ova vlada je prvi put odvojila resor zaštite životne sredine, što samo po sebi daje značaj ovoj temi za budućnost Srbije", rekao je Todorović.

Prema njegovim rečima, moramo učiti od drugih i koristiti njihova iskustva kada je reč o prečišćavanju otpadnih voda.

"Čačak je dosta učinio, imamo transfer stanicu, a želimo da uradimo i sanaciju deponije Prelići", naglasio je Todorović.

Predsednica opštine Lučani Vesna Stambolić, kaže da u toj opštini postoje brojni ekološki problemi.

"Vodovodna i kanalizaciona mreža su u velikom problemu, stara, loše projektovana i loše urađena. JKP ima velike troškove", rekao je Stambolić.

Prema njegovim rečima, u planu je izrada projekta sa kojim bi mogli da apliciramo, a vezano je za kotlarnice na biomasu ili gas.

"Opština Lučani nema sredstava, zbog čega ćemo morati da se oslanjamo na Kancelariju za javna ulaganja i resorna ministarstva. Koristićemo svaku situaciju da popravimo stanje, jer smo zainteresovani da podignemo i kod naši mešstana svet o životnoj sredini", navela je Stambolić.

Opština Gornji Milanovac je još pre 17 godina započela primarnu selekciju otpada, izjavio je predsednik opštine Dejan Kovačević.

"Imamo jednu od najsavremenijih deponija u ovom delu Srbije, ali ona ima i svoj vek trajanja. Prošle godine smo ulaganjem sopstvenih sredstava produžili vek deponiji za pet, šest godina. Ona bi mogla da opštinu služi još oko tri decenije, ali je potrebno dodatno ulaganje i biće nam potrebna pomoć države", kaže Kovačević.

Prema njegovim rečima, prošle godine je obnovljena akcija, sa ciljem da se najmlađi naraštaji, prvenstveno u školama, upute i obaveste kako funkcioniše primarna selekcija otpada.

"Kada govorimo o otpadnim vodama mi smo takođe uradili jedno savremeno postrojenje i taj kolektor koji se nalazi u Mlakovcu jako dobro funkcioniše. To je nešto što je tehnološki jako dobro urađeno i što za naredni period neće trebati dodatna ulaganja i neke modifikacije", istakao je Kovačević.

Govoreći o drugim vrstama zagađenja, on kaže da je na mazut glavna kotlarnica koja greje stambene blokove.

"Mi smo u izradi projekta gde ćemo u narednom periodu koristiti biomasu i zajedno sa Kancelerijom za javna ulaganja pokušavamo da iznađemo dodatna sredstva, s obzirom da su investicije jako velike. U bolnici planiramo izgradnju kotlarnice na biomasu, što bi trebalo da doprinese smanjenju zagašenja", zaključio je Kovačević.