KOMENTAR: Proleće

Proleće u januaru. Minus samo u novčaniku. Bili novogodišnji i božićni praznici. Plus prošle i buduće slave.

Uđosmo na "tesna" vrata još jedne nove godine sa željom da ih proširimo i živimo kao sav normalan svet. Nažalost, taj nam se "film" nije često prikazivao proteklih decenija. Sve same reprize "Tesne kože". I na filmu, ali i u životu.

Ipak, hoćemo da verujemo da je u "montaži" neko novo doba, čiji će kadrovi slikati jedan sasvim običan i bolji život. Ne samo onaj materijalni, standardno obećavan sa govornica i iz ministarskih kabineta.

Pročitajte još:Komentar: Odbrana

Verujemo da nije jeres kazati da nam je posle svega što nam se dogodilo proteklih decenija, čak i više od hleba nasušnog, potreban jedan (naj)običaniji život. Svuda oko nas. I na ulici, i u fabrici, i na utakmici... Život bez "bensedina" i drugih umirujućih "opijata". Da budemo "opijeni" srećom i mirom.

Život u kome će nam i politika postati dosadna, svakodnevna pojava. Da naš srpski seljak bude više među šljivama, a manje među glasačkim kutijama. A Beograđani neka se istutnje na martovskim izborima i pokažu ko će "brati kožu na šiljak".

Pročitajte još: Komentar: Nemanjići

Takođe, ne želimo da verujemo da smo u stanju da bagatelišemo baš sve što je sa stotine muka u proteklo vreme urađeno na domaćem i spoljnom planu. A bilo je dosta toga pozitivnog.

Da se opet ne bismo gledali u starom filmu, vratimo se "Tesnoj koži". Uvereni smo da se iz ove kože, ipak, može. Samo treba verovati u to i uhvatiti se za pravi ključ, koji će "otključati" bolji i normalniji život. Ali ne baš po scenariju istoimene serije. Jer, za razliku od "Tesne kože", život nema reprizu. Naravno, ako nije u pitanju "Montevideo, vidimo se". Zato, Rusijo, čekaj nas. Vidimo se!