OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

U SVETU se sve više shvata da je to što Srbija u vezi s Kosovom govori i zastupa neuporedivo bliže realnosti od priče onih kojima se donedavno, iz političkih razloga, apriorno verovalo, ili se politički korektno smatralo da im treba verovati. A uporno previđanje, potiskivanje i izneveravanje realnosti zakonito u jednom trenutku počne da se sveti. Upravo to otrežnjujuće, pa i bolno suočavanje sa osvetom prezrene realnosti kod mnogih je dovelo do postepenog preispitivanja stava u vezi s "kosovskim sindromom".

Ovako poznati orijentalista i ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković govori, za "Novosti", o točku jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, koji je, povlačenjem nekih priznavanja i izostankom prijema u određene međunarodne institucije, kao što je Unesko, počeo, posle niza godina, da se okreće u suprotnom smeru.


PROČITAJTE JOŠ - Osujećeni tajni planovi Prištine

* Diplomatska ofanziva Srbije u ovoj godini dala je odlične rezultate?

- Reč je nesumnjivo o diplomatskom uspehu, što ne treba kriti, ali ni ovu dobijenu rundu u nadgornjavanju s Prištinom i njenim pokroviteljima u međunarodnoj zajednici ne bi trebalo neprimereno trijumfalistički veličati kao pobedu. Slučaj Madagaskara je upozorenje da moramo biti nesmanjeno budni. Najvažnije je da, razložno osnaženog samopouzdanja, trezveno sagledamo čitavu situaciju, analiziramo je u svim dimenzijama i izvedemo zaključke koji će nam omogućiti da u budućnosti budemo još delotvorniji u diplomatskoj borbi za dokazivanje svoje istine o Kosovu. Ta naša istina uvek mora biti što bliža realnosti, jer različite i suprotstavljene "istine" stvaraju ljudi i narodi, a realnost je samo jedna.

SRPSKO KOLO * KADA će srpsko kolo biti uvršćeno na listu svetske baštine? - Ako sve bude u redu, naše kolo bi trebalo da bude upisano na listu svetske nematerijalne baštine do kraja godine. Biće to značajno, opravdano i sasvim zasluženo postignuće. U Srbiji je, na ovaj ili onaj način, sa održavanjem i unapređivanjem tradicije narodne igre, povezano oko pola miliona ljudi, a "moravac" je, kao tip kola, odavno iskoračio preko nacionalnih kulturnih medija.

* Kako ste uspeli dva puta zaredom da osujetite pokušaje Prištine da se domogne članstva u Unesku?

- U odnosu na iskustvo iz 2015. godine, ovogodišnje je bilo u mnogo čemu različito. Tada je bilo teže, jer je kampanja Prištine i njenih saveznika znatno duže trajala, bila je bolje pripremljena i praćena povremeno brutalnim pritiskom na pojedine države da se opredele za prijem "Kosova". Pored toga, predstavnici nekih država nisu znali ni gde se "Kosovo" nalazi, pa ni šta je to uopšte "Kosovo", a ne treba zaboraviti da svaka država u Generalnoj konferenciji nosi jedan glas. Ovoga puta je sve bilo neuporedivo kraće, ali i krajnje intenzivno. Sada svi u Unesku znaju u čemu je suština problema. Najava podnošenja zahteva doživljena je kao neprijatno iznenađenje, čak i za neke uticajne pokrovitelje kosovske nezavisnosti i zagovornike njenog afirmisanja u međunarodnoj zajednici. Srećom, nas ovaj avanturistički čin nije zatekao nespremne, tako da se brzo i efikasno reagovalo.

* Šta je prelomilo da Priština ovoga puta odustane?

- Odustajanje Prištine od pokušaja podnošenja zahteva za prijem u Unesko rezultat je sticaja većeg broja okolnosti na globalnom, regionalnom i unutrašnjem, kosovskom planu, a naravno i učinak upornog, argumentovanog i, očigledno, ubedljivog diplomatskog delovanja Srbije na svim nivoima, kako u bilateralnim kontaktima s partnerima u svetu, tako i u međunarodnim organizacijama.

* Kakvo bi trebalo da bude rešenje za Kosovo?

- Niko danas ne može da odgovori na to pitanje svih pitanja. Zato je, pretpostavljam, i pokrenut unutrašnji dijalog. Biće nam, tako, ako ništa drugo, lakše pri duši, a bistrije u glavi, što svako istinsko suočavanje sa samim sobom, u ovom slučaju kolektivno, neminovno donosi, uz određenu meru katarze i potencijalno produktivnog unutrašnjeg rasterećenja, a zarad uspostavljanja čvršćeg temelja platforme za strategijski osmišljeno delovanje u nastojanju da se za mučno "kosovsko pitanje" iznađe optimalno rešenje, ako je to u ovom istorijskom trenutku uopšte moguće. Optimalno, naravno, ne znači i idealno.

PROČITAJTE JOŠ - PREPORUKE ZA EVROPSKI PARLAMENT: Objasniti šta EU traži što se tiče Kosova

* Vidite li "Kosovo" u budućnosti kao članicu neke od međunarodnih organizacija, kao što su Unesko, UN ili Savet Evrope?

- Ako ne bude nekakvih velikih preokreta, mislim da, bar kratkoročno, pa i srednjoročno, pokušajima "Kosova" da se domogne članstva u značajnijim međunarodnim organizacijama, pogotovo onima iz sistema UN, što je jedan od prioriteta Prištine i njenih pokrovitelja, ne cvetaju ruže.

* Kako održati tu tendenciju?

- Onako kako smo to i do sada činili, uz stalno poboljšavanje naših metoda delovanja, saborno, organizovano, planski, sa punim učešćem i koordinacijom svih državnih organa i društvenih subjekata, trezvenim uvažavanjem međunarodnopolitičke realnosti i kroz pomno analiziranje dinamike svetskih procesa koji utiču na postavljanje pojedinih država. Glavni uslov uspešnosti je, ipak, ubeđenost u ispravnost onoga što se radi i, na toj osnovi, izgrađena svest da se nešto može postići, uprkos katkad veoma nepovoljnim okolnostima. Malodušnost i defetizam, neretko zaogrnuti ruhom navodno superiorne realističnosti i pragmatizma, ruše svako pozitivno pregnuće i vode u siguran gubitak.

* Idu li dešavanja u Kataloniji naruku Srbiji?

- Iako Srbija principijelno i odlučno osuđuje jednostrane poteze katalonskih separatista, objektivno idu, kao, uostalom, i referendum o nezavisnosti u iračkom Kurdistanu.

* Zanimljivo je da Kosovu opada rejting i u muslimanskom svetu?

- U muslimanskim zemljama sve se bolje razume da u vezi sa statusom "Kosova" nema nikakve osnove za ispoljavanje islamske solidarnosti, jer nije reč o teritoriji na kojoj su islam i muslimani na bilo koji način ugroženi, već su, sasvim suprotno, u velikoj većini muslimanski Albanci narušili državni suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Mnoge muslimanske države su veoma osetljive na dovođenje u pitanje teritorijalnog integriteta i svoje konkretne državne i nacionalne interese pretpostavljaju mistifikaciji i instrumentalizaciji poziva na svemuslimansku solidarnost sa braćom po Alahu, braćom od koje su mnogi poprilično daleko od Alaha. Ovo, naravno, ne znači da, u savremenim okolnostima, "Kosovo" nije pogodno mesto za delovanje islamskog ekspanzionizma i ekstremizma na evropskom tlu. Naprotiv! Ali to je već druga, krajnje ozbiljna priča.

PROČITAJTE JOŠ - Akademik Ćosja: Ujedinjenje Kosova i Albanije pre ulaska u EU

* Surinam i Gvineja Bisao su povukli priznavanje, a šta bi se dogodilo kada bi to uradila i neka evropska zemlja, Češka, na primer?

- Teško je očekivati takve "reverzibilne" poteze evropskih zemalja, čak i u slučaju jedne Češke, čiji je predsednik Zeman, za razliku od "pragmatične" vlade, čvrsto opredeljen protiv nezavisnog statusa "Kosova", i to ne krije. Ono što se, međutim, već može zapaziti kod pojedinih država jeste opadanje entuzijazma za aktivno promovisanje međunarodne afirmacije "Kosova" i oprezniji odnos prema ovom paradržavnom entitetu, razmaženom nedonoščetu koje nekim svojim postupcima kao da otežava dotok struje u inkubator oko koga je brižno okupljen srazmerno nevelik konzilijum i dalje nesmanjeno upornih tutora.

PROTIV POLITIZACIJE

* KAKO ocenjujete izbor Odri Azula za generalnu direktorku Uneska u svetlu pitanja koja su od ključne važnosti za Srbiju?

- Prilikom susreta s ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem, na marginama zasedanja Generalne konferencije, Odri Azule je, pored ostalog, jasno iskazala nameru da se suprotstavi tendenciji neprimerene politizacije Uneska, specijalizovane agencije UN u čijoj su nadležnosti obrazovanje, nauka i kultura. Ostaje da se vidi da li će hteti, odnosno da li će uspeti da u praksi sprovede to nesumnjivo ispravno opredeljenje.