KOMENTAR: Milanka

TAMO gde je Hašim Tači predsednik a Ramuš Haradinaj premijer nije teško biti - ratni zločinac. Dovoljni su kosovsko poreklo, srpsko ime i prezime i banalna činjenica o boravku u Pokrajini devedesetih godina.

Jedino tako ne može da čudi što se Milanka Terzić iz Istoka sa svoje 63 godine našla na poternici, niti što ju je policija izvela iz autobusa na Jarinju i stražarno sprovela u prištinski pritvor.

Da se Milanka, tamo negde, 1998. ili 1999, slikala u uniformi i s redenicima, ili, makar, da je obilazila nekakav borbeni položaj, pa i ajde. Kakav je zulum počinila ova žena, međutim, nikada nismo saznali. Sreća u nesreći je što Kosovo - inače "mlada evropska demokratija" - nema ženski zatvor, inače bi Milanka iz Istoka verovatno do sudnjeg dana bila na robiji. Ovako, stigla je tamo gde je i namerila - u Pećku patrijaršiju. Doduše, ne na slavu, već u neku vrstu kućnog pritvora.

Pročitajte još - Milanka išla da pomogne monahinjama, pa uhapšena zbog “ratnog zločina”

Nije Milanka jedina koja je umesto svoje kuće, njive ili slave na Kosovu videla - apsanu. U pritvoru je duže od mesec dana i Bogdan Mitrović (75), uhapšen kada je, pored temelja crkve u Mušutištu, krenuo da obiđe i svoje imanje u Suvoj Reci. I on je osumnjičen da je ratni zločinac, iako niko ne zna kakav je zločin počinio.

Pročitajte još - Srbin uhapšen posle liturgije

Međutim, Milanka i Slobodan imaju nešto zajedničko. To su vlasnički listovi u kosovskim katastrima. Posedovanje kosovske ili metohijske zemlje najveći je ratni zločin za vlast u Prištini. Onu istu vlast koju vode osvedočene ubice, teroristi i pljačkaši.

Od Pećke patrijarpšije teško može da bude lepšeg pritvora, niti većeg ordena od tapije na kosovsku zemlju. A da red, zakon i poredak za Srbe na Kosovu sada ne važe - odavno nije vest.