Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker uputio je Pismo o namerama predsedniku Evropskog parlamenta i predsedavajućem Saveta EU u kojem je najavio da Komisija planira da do kraja naredne godine izradi Strategiju za uspešno pristupanje Srbije i Crne Gore EU sa perspektivom pristupanja 2025. godine.

Portal "Juropijen vestern Balkans" navodi da se u Junkerovom pismu upućenom u sredu, u jednom od 10 prioriteta u okviru "plana za ujedinjeniju, snažniju i demokratskiju EU", pominju Srbija i Crna Gora kao glavni kandidati sa Zapadnog Balkana za pristupanje Evropskoj uniji čiju bi strategiju za uspešno pristupanje trebalo izraditi.

Pročitajte još - JUNKER O STANjU UNIJE: Vratili smo Evropu u Uniju; Pružiti perspektivu Zapadnom Balkanu

Kako je navedeno "poseban naglasak stavlja se na oblasti vladavine prava, osnovnih prava i borbi protiv korupcije i kompletnu stabilnosti čitavog regiona".

Pored govora "O stanju Unije", predsednik Junker je zajedno sa prvim potpredsednikom Fransom Timermansom poslao i Pismo o namerama predsedniku Evropskog parlamenta i predsedavajućem Saveta koje detaljno sadrži aktivnosti koje Komisija namerava da preduzme kroz zakonodavnu politiku i druge inicijative do kraja naredne 2018. godine.

Pročitajte još - Junker priznao: Bregzit je propast i tragedija

Svake godine u septembru, predsednik Evropske komisije govori "O stanju Unije" pred Evropskim parlamentom, uzimajući u obzir dostignuća iz prošle godine i predstavljanje prioriteta za narednu godinu.

Navodi se da se na ovaj način pokreće dijalog sa Evropskim parlamentom i Savetom za pripremu Programa rada Komisije za narednu godinu.

Nakon toga, predsednik šalje Pismo o namerama predsedniku Evropskog parlamenta i predsedavajućem Saveta EU, a što je posebno predviđeno "Okvirnim sporazumom o odnosima između Evropskog parlamenta i Evropske komisije" iz 2010. godine.

Pročitajte još: Šta je Junker odgovorio Vučiću

JUNKEROV STAV O PROŠIRENjU REALAN, NE KOSI SE BITNO SA NAŠIM

Izjava predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera da do kraja mandata aktuelnog saziva Evropskog parlamenta u narednih 16 meseci neće biti proširenja EU je realan - iako je on najavio strategiju pripreme za uspešno priustupanje Srbije EU do 2025-te godne, što nije dramatično drugačije od onog što mi mislimo da su realni okviri, kaže za Tanjug ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenjujući da nije realno očekivati da se do 2019. otvore i zatvore sva pregovaračka poglavlja.

Ne želeći da ulazi u političke debate i odnose između zemalja članica EU na temu da li je proširenje visoko na agendi prioriteta tih zemalja ili nije, Joksimović je podsetila da se u mnogim zemljama članicama ove i naredne godine organizuju izbori.

A kad je reč o tehnickoj pripremljenosti, kaže da je realno da mi naš nacionalni dokument za usvajanje pravnih tekovina EU, čija je revizija u smislu rokova i obaveza u pripremi, sprovedemo do 2022.

Jer, kako objasnjava, kada se zatvore sva pregovaračka poglavlja, tada nastupa trenutak u kojem i države članice moraju u svojijm nacionalnim parlamentima, a neke i na referendumu da se izjasne o daljem proširenju.

Joksimović kaže da postoji u tom smislu mogućnost i samog kandidata da se izjasni na referendumu o tome da li želi u članstvo ili ne.

U narednih četiri do pet godina, kaže ona, Srbija ima šansu da reforme o kojima se, podseća, priča više od deceniju, i sprovede.

"Nije orijentacija ka EU samo spoljnopolitička orijentacija. Evropske integracije su deo naše domaće razvojne politike", primećuje Joksimović.

Takođe, kaže da je svaka priča o tome šta će biti sa Evropskom unijom i da li će se ona raspasti pre nego što Srbija uđe u EU, pogrešan pristup.

"Mi evropske integracije koristimo za naš domaći razvoj i koristimo status kandidata na najbolji mogući način", napominje Joksimović objašnjavajuci da bez obzira da li će se i kako EU transformisati, pozicija kandidata je, kaže, dobra pozicija koja može da se iskoristi za reforme i razvoj društva.

Ministarka veruje da će EU da opstane kao koncept mira i stabilnosti zajedničkih interesa i vrednosti, te negira da je to evrofanatično razmišljanje.

"Naprotiv, ja sam evro-realista, vidim šta se dešava i u Evropskoj uniji i u zemljama članicama", kaže ona i ističe da "svi imaju interes da koncept EU opstane".


JOKSIMOVIĆ: POSETA HANA VAŽNA, ISKRENO JE POSVEĆEN PROŠIRENjU

Uoči sutrašnje posete visokog komesara za proširenje i susetsku politiku Johanesa Hana Srbiji, ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže za Tanjug da će teme sastanka biti odnosi među državama u regionu, nastavku pristupanja Srbije EU te o predpristupnim fondovima.

Ona je ocenila da su posete komesara Hana Srbiji i regionu vrlo važne jer je on na iskren i razuman način posvećen proširenju.

Ministarka je rekla i da retorika u regionu nije uvek, "najsrećnija", ali da se Srbija u tom smislu odgovorno ponaša.

"Svi potezi Srbije u regionu pre svega su uslovljeni državnim i nacionalnim interesima, a naš nacionalni, ekonomski i politički interes je stabilan region. Verujem da će i drugi pokazati viši stepen odgovornosti", navela je Joksimović.

Na sutrašnjem sastanku sa komesarom Hanom razgovaraće se o daljem putu Srbije ka EU, te o fondovima EU, kaže ministarka i dodaje:

"Vrlo je dobro da komesar Johanes Han redovno posećuje Srbiju i da je prisutan i u regionu. On je zaista, na jedan kontinuiran način, pokazao pre svega dobru volju i dobru nameru prema Srbiji kao zemlji kandidatu".

Joksimović napominje da postoji podrška Evropske komisije da se ove godine Srbiji otvori nekoliko poglavlja, za koja smo, kaže, u potpunosti pripremljeni.

"Reč je o tri ili četiri poglavlja do kraja godine", kaže Joksimović.

Joksimović je podsetila da je EU najveći donator Srbije sa više od dve milijarde evra u poslednjih deset godina koje je naša zemlja dobila u vidu bespovratne pomoći, kroz predpristupne i druge fondove.

Pomenula je i da njeno ministarstvo radi na "programiranju", odnosno, koordinaciji na određivanju projekata koji mogu da se finansiraju iz fondova EU, poput postrojenja za pročišćavanje vode, popravci lokale infrastrukture, škola, na projektima samozapošlavanja, lokalnog ekonomskog razvoja, itd.