Dr Darko Tanasković za “Novosti”: Kosovo je za UNESKO postalo vruć krompir

TRENUTNO nemamo nikakvih saznanja o konkretnim pripremama za pokretanje inicijative Prištine da će "Kosovo" obnoviti zahtev za prijem u Unesko. Vremena za podnošenje zahteva formalno još ima, ali objektivno sve manje, pogotovo ako se uzme u obzir da bi ono u slučaju Kosova moralo podrazumevati široku i intenzivnu diplomatsku kampanju, kao i prevazilaženje niza proceduralnih prepreka. Jer ne treba zaboraviti, sa stanovišta važećih i obavezujućih dokumenata UN, "Kosovo" nije država, već teritorija pod upravom ove međunarodne organizacije.

Govori ovako u intervjuu za "Novosti" profesor dr Darko Tanasković, ambasador pri Svetskoj organizaciji za zaštitu spomenika kulture (UNESCO), odgovarajući na pitanje kakva saznanja ima o eventualnoj obnovi zahteva Prištine za prijem u Unesko. Ukazujući da se "Kosovo", koje u svojim odgovorima neizostavno stavlja pod navodnike, neposredno i ne može obratiti Unesku sa zahtevom za prijem, već posredstvom neke druge države, prof. Tanasković naglašava da mu je za prijem, kao nečlanici UN, potrebna dvotrećinska većina glasova na Generalnoj konferenciji Uneska.

- Sve to, zajedno sa preovlađujućim neraspoloženjem u Unesku prema otvaranju još jedne "vruće" teme u situaciji u kojoj se organizacija suočava sa velikim problemima, a predstoji i izbor novog generalnog direktora, dok je svet u previranju i prestrojavanju, a Prištinu potresa ozbiljna politička kriza, sve pomenuto, i ponešto nepomenuto, ne ide naruku podnosiocima zahteva za prijem "Kosova" u Unesko. Verujem da su toga razumni i realistični ljudi svesni, kako u Prištini, tako i u svetu, među onima koji inače podržavaju međunarodnu afirmaciju "Kosova" - govori profesor Tanasković, navodeći je pitanje eventualnog zahteva za prijem "Kosova" u Unesko iz unutrašnjepolitičkih razloga bilo aktualizovano u Prištini.

* Ipak, ukoliko se obistini verzija o "sigurnoj podršci" koju plasira Priština, kakve su nam šanse da glasanje na Generalnoj konferenciji u novembru prevagne u korist Srbije? U suprotnom, kako bi se članstvo Kosova u Unesku reflektovalo na Srbiju i naš narod na Kosovu i Metohiji?

- Iz odgovora na vaše prethodno pitanje logično proizilazi pretpostavka da izgledi Srbije da spreči pokušaj učlanjenja "Kosova" u Unesko svakako ne bi bili manji nego 2015. Naprotiv, hipotetički posmatrano, ishod bi verovatno i ovoga puta bio neizvestan, a rezultat izjašnjavanja država članica Uneska iskazao bi se srazmerno tesnim skorom. Ne treba zaboraviti da je većina članica priznala jednostrano i protivpravno proglašenu nezavisnost "Kosova", ali to nikako ne znači da bi one sve automatski glasale u prilog njegovog prijema u Unesko, što se pokazalo i 2015. Štaviše, može se osnovano pretpostaviti da bi se sada, čak i više njih, uzdržalo od davanja podrške ovoj paradržavi.

Jer pored faktora višestruke i promenljive izukrštanosti i međuzavisnosti odnosa snaga i interesa u međunarodnim organizacijama i, sledstveno, u multilateralnoj diplomatiji, mnoge države koje su priznale "Kosovo" procenjuju da ono ne ispunjava suštinske kriterijume da bi postalo član specijalizovane agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu. Da pomenem samo da u Prištini dosad nije usvojen nijedan pravni akt koji reguliše status i zaštitu kulturnog nasleđa. O tome kako bi se sve članstvo "Kosova" odrazilo na stanje zaštite naše kulturne i duhovne baštine na KiM, na tamošnji srpski narod i, samim tim, na Srbiju, ne bih sada da spekulišem. U svakom slučaju, bila bi to nova i suštinski nepovoljna situacija za nas.

* Na prethodnoj konferenciji, 2015. Kosovu je odbijen zahtev za članstvo, odlučila su tri glasa... Srbija je tada, čini se, te glasove dobila u samom finišu kampanje. Jesmo li ovoga puta spremniji za diplomatsku bitku, ako do nje dođe?

- Sve neizvesne utakmice rešavaju se u finišu, ali u završnici, uprkos mogućem prividu, nikada ne odlučuje samo sreća, iako je i njen udeo značajan. Srbija od 2015. nije prestajala da u međunarodnoj zajednici, i na multilateralnom i na bilateralnom planu istrajno i argumentovano objašnjava i dokazuje zašto bi prijem "Kosova" u Unesko, pored toga što je načelno pravno sporan, značio izneveravanje temeljnih vrednosti na kojima počiva sama ideja Uneska i, uslovno rečeno, njegov civilizacijski mandat. Verujem da je u tom pogledu učinjen znatan pomak i da je, najblaže rečeno, problematičnost zahteva za prijem "Kosova" mnogima u svetu sada jasnija nego pre dve godine. U tom pogledu ima veoma ohrabrujućih nagoveštaja i signala, posebno iz nekih država koje su priznale "Kosovo". Moglo bi se stoga reći da smo u povoljnijoj poziciji za ono što u pitanju nazivate "diplomatskom bitkom", ako do nje ove godine dođe. Sigurno je da nemamo razloga za pesimizam, ali ni za preterani optimizam bez realnog pokrića.

* Šta je, prema vašem mišljenju, preduslov da uspešno nastupamo, ne samo u ovoj priči, nego i u svim koje se tiču sudbine Srbije i njenog naroda?

- Ima, na raznim nivoima i u raznim oblastima više takvih preduslova, ali su, bar po mom mišljenju, na najopštijem nivou, ključni: jasan strategijski cilj, odnosno stabilna dugoročna projekcija državno-nacionalnog interesa, saglasnost o najbitnijim pitanjima narodne i državne sudbine, puna akciona sabornost, plansko i koordinisano delovanje svih državnih organa i društvenih snaga i, svakako ne na poslednjem mestu, razumevanje savremenog sveta, odgovornost i kompetentnost svih učesnika u društvenom životu i u javnim poslovima.

* Realnost je da većina članica Uneska priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. Takođe je realnost da vojnici Kfora iz pojedinih članica nisu uspeli da zaštite srpsku baštinu u pogromu 2004. Imate li utisak da je, posle svega, drugačiji odnos u svetskoj organizaciji prema Srbiji i njenim spomenicima na KiM?

- Ne treba gajiti iluzije da subjekti međunarodnih odnosa lako i brzo menjaju jednom zauzete političke, a samim tim i vrednosne stavove o nekom pitanju. To pogotovo važi za najuticajnije aktere na svetskoj sceni, što se prirodno odražava i na klimu u međunarodnim organizacijama. Ipak, ta scena nije statična, osobito u novije vreme. Nisam dovoljno obavešten da bih mogao davati ocene o kretanjima na širem međunarodnom planu, ali sam stekao čvrst utisak da u Unesku postoji veće razumevanje za nezavidan status naše kulturne i duhovne baštine na KiM, nego do pre još samo nekolikih godina.

* Ako su već izostale sankcije sveta prema Prištini, može li se posle svega očekivati da u budućem vremenu međunarodna zajednica ima više razumevanja u zaštiti srpskog kulturnog blaga na teritoriji samoproglašenog Kosova.

- Biće i dalje sistematske primene dvostrukih standarda i očiglednih nepravdi, koji izazivaju razumljivu gorčinu i revolt, ali verujem, i to na osnovu konkretnih pokazatelja i uočenih pomaka, da se prostor za istinu postepeno širi. To je u logici cikličnih procesa, jer se istorija ne kreće (samo) pravolinijski i ireverzibilno. Treba biti mudar, odlučan, uporan i, naročito, strpljiv u borbi za svoju istinu. Valjalo bi da ta naša istina uvek bude što bliža opštim načelima pravde, slobode i ljudskosti, a ne kaže narod slučajno da "Laž gde ruča, tu i ne večera". O doručku da i ne govorimo.

SRPSKI SPOMENICI KULTURE NISU SAMO NAŠ PROBLEM

* DA li postoje mehanizmi da se spreči bespravna gradnja oko naših spomenika kulture, pogotovo onih koji su pod zaštitom svetske organizacije. Na primer - Petrova crkva u Raški, Gračanica na Kosovu?

- Pojava ugrožavanja i narušavanja prostornog integriteta nekih kulturnih dobara upisanih na Listu svetskog kulturnog nasleđa Uneska bespravnom gradnjom ili proizvoljnim i neodgovornim urbanističkim planiranjem nije samo naš problem. Nedavno je, recimo, istorijski centar Beča prebačen na Listu svetske baštine u opasnosti, na kojoj su i naši manastiri i crkve na KiM, usled planiranja izgradnje velelepnog hotela u neposrednoj blizini Katedrale Svetog Petra! U našim uslovima, dodatna, otežavajuća dimenzija je i u konotaciji ugrožavanja spomenika značajnih za verski, nacionalni i kulturni identitet srpskog naroda. Na teritoriji koju naša država kontroliše ovakvi problem moraju se rešavati odlučnom i neselektivnom primenom zakona i propisa, iako to može biti skopčano sa nemalim teškoćama. Kad je reč o KiM, sve zasad zavisi od držanja predstavnika i institucija međunarodne zajednice, na koje se mora vršiti stalan pritisak svim delotvornim sredstvima.

MEĐUDRŽAVNA KOMISIJA O STEPINCU

*ČLAN ste Međudržavne komisije o Stepincu. Kakvom se ishodu srpski narod i njegova crkva, zaista, mogu nadati, posle pregovora koji su izazvali burne polemike?

- Za razliku od nekih tendencioznih i senzacionalističkih, a neznalačkih i na činjenicama neutemeljnih poziva na uzbunu zbog navodne izdaje srpskih i pravoslavnih interesa... smatram da je rad Mešovite pravoslavno-katoličke komisije o istorijskoj ulozi kardinala Stepinca bio višestruko koristan i u suštini uspešan, naravno u granicama u kojima je to mogao biti. Budući razvoj događaja će ovo, verujem, potvrditi.

KORISNA SARADNjA SA TURSKOM

* Da li biste, kao neupitan poznavalac Turske, odakle se najavljuje poseta Srbiji na najvišem nivou odnosno više nego značajna ulaganja, prokomentarisali ovovremene odnose dveju država?

- Sve dok je u središtu pažnje privredna saradnja, pod uslovom da se poslovi sklapaju uz prethodnu svestranu procenu dugoročnih obostranih interesa, a koji nisu samo ekonomski, uveren sam da za Srbiju razvijanje saradnje sa Turskom potencijalno može biti korisno i plodonosno.