Dušan Proroković: Kaplanove budalaštine

NAŠI seljaci kažu "nema budale do školovane budale". Ne znam da li se Slobodan Jovanović vodio i ovom poslovicom kada je pisao o poluintelektualcima i njihovom pogubnom delovanju, ali su njegovi zaključci sasvim na tragu izrečene narodne mudrosti.

Kada neko ko nešto (manje ili više) zna o temi koju obrađuje, vođen ličnim utiscima i (svesno ili nesvesno) zanemarujući širi kontekst cele priče izvodi generalizacije - to ne može na dobro da ispadne. Često, takve generalizacije, iako nemaju naučni značaj, predstavljaju osnove za utemeljivanje nakaradnih politika koje proizvode katastrofe. Pod Jovanovićevim poluintelektualcima se, pre svega, podrazumevaju političari, hronično nezainteresovani za dublje analize, skloni brzim reakcijama i lakim rešenjima koja proizlaze iz "crno-belih predstava" sveta. Kada se oni dočepaju budalastih generalizacija, nesreća usledi kao logična posledica.

Za Roberta Kaplana se ne može reći da je budala. Među nekoliko značajnih dela koje je napisao posebno bih izdvojio "Osveta geografije - ono što nam mape govore o dolazećim sukobima i borbi protiv sudbine". Ali deo teza na kojima insistira u delu "Balkanski duhovi", a koje je ponovio u nedavnom intervjuu za američki "Politiko", ne mogu se opisati drugačije osim kao - teške budalaštine.

Pritom, njegove teze da je Srbija "oduvek bila najproblematičnija balkanska zemlja" i "polupropala država", ma koliko uvredljive, manje su značajne. Na njih se lako može odgovoriti. Tu čak Kaplan nije ni originalan. S jedne strane, on na stvari gleda iz američkog ugla, po svaku cenu opravdavajući politiku Vašingtona i sledeći dugoročne geopolitičke projekcije atlantističkog bloka, pa drugačije mišljenje o ulozi Srbije i ne može izneti.

S druge strane, o ovim njegovim zaključcima se može polemisati. Uzroci našeg (polu)propadanja nisu samo interni, već i spoljni, tiču se nametanja regionalnih pravila igre, održavanja Srbije u "dugoročnoj izolaciji" (o tome je pisao Vili Vimer) i suštinskog sprovođenja Morgentauovog plana. Kaplan usko postavlja metodološki okvir, on ispituje samo jednu kategoriju indikatora koji utiču na političke procese i zato sve rezultira iskrivljenom slikom.

Mnogo važnija je ocena iz spomenute knjige da "nacizam može tražiti svoje poreklo na Balkanu. U ćumezima Beča, plodnom tlu etničkih trvenja bliskih južnoslovenskom svetu, Hitler je naučio kako da mrzi na tako zarazan način".

Kaplanu su problem - Sloveni! U pomenutom intervjuu dodao je još da ova ideologija predstavlja "izobličen zapadnoevropski koncept, izopačenu verziju industrijalizacije". Hitler, dakle, nema veze sa Zapadom, on je samo "izopačio zapadne vrednosti", a suštinski su na njegove poglede uticali Sloveni. Jer, slovenske narode karakterišu mržnja, iracionalnost i sklonost ka nasilnom rešavanju problema.

Treba li, pritom, podsećati na to da američki teoretičari ovakvih pogleda između Slovena i Rusa stavljaju skoro znak jednakosti. Ili između Slovena i pravoslavlja. Za ovakve teze bi se moglo i dodati da su i rasističke. Samo, za zapadni svet nije rasizam kada se tako označavaju pravoslavni Sloveni. To je za njih konstruktivistička postavka o kojoj treba polemisati. Ne, o tome ne možemo akademski raspravljati. To su čiste budalaštine.

Problem s tim je što budalaštine često proizvode ozbiljne političke posledice. Uopšte ne sumnjam da će deo američkih političara - poluintelektualaca - ove teze prihvatiti kao neupitna, istinita stanovišta. Tako je i pokojni Ričard Holbruk, povodeći se za sličnim radovima, došao do zaključka kako je, da ilustrativno objasnim, Gavrilo Princip prvi terorista modernog doba, prethodnik Osame bin Ladena. To što su decenijama pre nastanka Mlade Bosne na Habzburge atentate pokušavali i Mađar Libenji, i Italijani Oberdano i Lukeni, i meksički suverenisti, nema veze.

Trebalo je opravdati agresiju na Srbiju i upotrebu osiromašenog uranijuma. I ovo što Kaplan govori, hteo on to ili ne, imaće sličnu upotrebnu vrednost. Opravdaće katastrofalne političke odluke ka kojima SAD idu.

Dušan Proroković, Centar za strateške alternative