Borislav Komad: Veto na - snove

SRPSKOM narodu, gde god bio, neki bi čak da zabrane i snove! Nakon što je onomad na "Tviteru" svetski diplomata, Šveđanin Karl Bilt, predvodnik delegacije Evropskog saveta za spoljne poslove, u poseti Banjaluci i pri susretu sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, uz objavljen snimak reljefne mape RS, napisao kako je u Banjaluci razgovarao o tome "kako ubrzati reforme, privredni rast i radna mesta", u Sarajevu pa sve do mnogih zemalja zapadnog dela Evrope - digla se vika i halabuka.

Njihov zaključak: Karl Bilt je tim gestom proglasio Republiku Srpsku samostalnom državom van okvira Bosne i Hercegovine, željnu da se kad-tad ujedini sa Srbijom.

Takvim stavovima stavljaju veto i na snove istorodnog i istovernog naroda koji samo Drina razdvaja da, kad dođe do istorijskog trenutka, naravno referendumom i voljom bez povrede međunarodnog prava, ispuni svoje želje i snove.

Ali ono što je dozvoljeno drugima, nije srpskom narodu.

Setimo se samo kad je 1990. godine srušen Berlinski zid i kad su se spojili Germani iz dve podeljene države, kako je svet sa zapadnih strana euforično kliktao i sve u stilu kako je ispravljena istorijska nepravda razdvajanja jednog naroda, nastupio je konačni pad Sovjetskog Saveza, pobeda demokratije, trijumf njihovog sistema vrednosti i mnogo toga još.

A od 1945. Vašington, London, i Pariz, sporazumom na Jalti, mnogo su godina "bratski kontrolisali" SR Nemačku, a Moskva kao pobednik, koja je prvo ušla u Berlin, dirigovala je istočnim delom te zemlje.

Pri samom pomenu mogućnosti da Republika Srpska i Republika Srbija jednog dana, bilo koje godine, postanu jedna država, ježe se isti oni koji su spajanje dva dela Germanije smatrali jednim od najvećih događaja 20. veka. Neki će, naravno, reći i to kako isto pravo imaju i Šiptari sa Kosova i Metohije, koji bi da postanu deo takozvane velike Albanije, valjda one tvorevine koja je bila moguća jedino u doba fašizma.

Republika Srpska je priznata kao entitet BiH, ali sa svim atributima države koju će svaki njen posetilac prepoznati što bi se reklo golim okom, za razliku od nakazne i samoproglašene "Republike Kosovo", koja je, ništa drugo, prema međunarodnom pravu samo južni deo Republike Srbije.

Postoje, dakle, dve vrste snova: jedni su ostvarivi, a drugi će biti neostvarivi osim, daleko bilo, ako im zeleno svetlo ne upali Republika Srbija što se, bar se nadamo, neće nikad dogoditi.

Borislav Komad, novinar