Jak bedem u Unesku

BEZ obzira na hvalisanja političara iz Prištine da su obezbedili podršku dovoljnog broja zemalja za učlanjenje u Unesko, zvaničnici u Beogradu uvereni su da bi se i ove godine, kao i 2015, eventualni zahtev za stolicu u ovoj organizaciji UN završio - neuspehom.

Naši političari i diplomatska mreža bez predaha rade na tome da se situacija ne promeni u korist Kosova, pa se tako od nekih zemalja koje su prošli put bile uzdržane očekuje da budu nedvosmisleno "protiv" ukoliko zahtev iz Prištine uopšte stigne do sedišta Uneska u Parizu. Jer, nove molbe, koja bi prvo morala da prođe Izvršni odbor u oktobru da bi dospela na dnevni red Generalne skupštine u novembru - nema. Prethodni put, podsetimo, zahtev za članstvo Kosova zvanično je podnela Albanija.

Prvi potpredsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić kaže, za "Novosti", da se s našim prijateljima u međunarodnoj zajednici predano radi:

- Sa sigurnošću mogu da kažem da Priština nema nikakve šanse da nas dobije u ovoj utakmici. Jednostavno, bez dogovora sa Beogradom oni ne mogu da urade ama baš ništa na međunarodnom planu.

Na Generalnoj konferenciji Uneska pre dve godine Prištini su manjkala tri glasa da otvori željena vrata, jer su pravila takva da se traži većina od dve trećine članica koje su glasale. Iako Unesko ima 195 članica, prilikom odlučivanja tada su u sali bili predstavnici 122 zemlje, od kojih je 92 glasalo "za", 50 je bilo "protiv", 29 se uzdržalo.

Bivši ambasador pri UN Pavle Jevremović kaže, za naš list, da se međunarodni ambijent nije promenio u odnosu na 2015, zbog čega ne veruje da bi se sada drugačije glasalo:

- Glavni faktori u svetu preokupirani su mnogo većim problemima da bi ovom pitanju posvetili više pažnje. Mislim da nam u korist ide i to što predsednik države ovih dana govori o svežijem pristupu u rešavanju kosovskog pitanja, pa da zbog toga ne treba da očekujemo veće pritiske na neke države u pravcu davanja podrške Kosovu.

Što se tiče članica EU koje ne priznaju Kosovo, Grčka je 2015. ostala uzdržana, kao i Rumunija, pa Beograd od tada radi na tome da ove dve zemlje, ako do novog glasanja dođe, glasaju "protiv". Slovačka, Španija i Kipar, na drugoj strani, pre dve godine bile su beskompromisne, spuštajući Prištini rampu.

Iz regiona - Slovenija, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Bugarska, Mađarska i Albanija bile su uz Prištinu. Uzdržana je bila BiH, a prema nezvaničnim informacijama, Skoplje i Podgorica su i sada pod pritiscima da svoj glas daju lažnoj državi.

REZOLUCIJA 1244 - ARGUMENT SAVEZNIKA

U DEBATI od pre dve godine naročito su glasni bili argumenti Rusije i Argentine, koji su isticali da je Kosovo, prema Rezoluciji 1244, sastavni deo teritorije Srbije i da bi odluka u korist prištinskih vlasti bila kršenje principa suvereniteta. Interese Srbije branili su i Indonezija, Kuba, Venecuela, Eritreja, Etiopija, Urugvaj, Španija, Ekvatorijalna Gvineja, Zimbabve, Nikaragva, Belorusija, Kina, Meksiko. Uz Prištinu su bili Nemačka, Francuska, Estonija, Saudijska Arabija, Austrija, Kostarika, Dominikanska Republika...