Dačić: Kosovo nije ni podnelo zahtev za prijem u UNESKO

Dačić je, na konferenciji za novinare posle sastanka sa šefom belgijske dipomatije Didijeom Rejndersom, kazao da ne može da odgovara na pitanje šta preduzima Srbija s tim u vezi, kako ne bi drugoj strani dala do znanja šta radi na tome.

"Ne sedimo skrštenih ruku. Kakav bi bio ministar spoljnih poslova kada bi rekao šta radimo na tome. Nije moje da pričam šta radimo, već kakav je rezultat. Kosovo se nije ni prijavilo za članstvo. Nije podnelo zahtev zato što se plaše da će opet biti odbijeni", podvukao je Dačić.

"Mnogi pitaju šta radimo oko članstva Kosova u UNESKO, a sumnjam zašto pitaju, treba da kažem koje su zemlje obećale da neće glasati za Kosovo. To neću da kažem“, naglasio je on.

Dačić je rekao da je to tema svakog njegovog razgovora, pa i ovog sa Rejndersom.

"Ne mogu da pričam o Dalaj Lami i Tibetu, već o našim problemima", istakao je Dačić, navodeći da zemljama koje su priznale Kosovo objašnjava zašto ne bi valjalo da Kosovo postane članica međunarodnih organizacija.

DAČIĆ: TREBA DA SE DELI I DOBRO I LOŠE

Vršilac dužnosti premijera i lider SPS Ivica Dačić istakao je danas da sa predsednikom JS Draganom Markovićem njegova stranka nema razloga da se svađa, ali i da razume poziciju da ako ste sa nekim u koaliciji morate da delite i dobro i loše.

Na pitanje novinara šta će biti sa JS ako ne glasa za mandatarku Anu Brnabić za sastav vlade Dačić je odgovorio da je to pitanje za Dragana Markovića Palmu.

"Svi su izneli svoje stavove o tome, na njemu i toj partiji je da donese odluku o tome svesni svih posledica takve odluke", poručio je Dačić dodajući da ne priča o koaliciji te dve stranke, već o vladajućoj.

Kazao je da bi voleo da se koalicija i saradnja sa JS nastavi, dodajući da zna da Marković podržava i uvažava predsednika Aleksandra Vučića i da je nesporna podrška njegovim reformskim naporima i politici.

Podsetio je da saradnja SPS i JS traje dug niz godina i rekao da treba videti šta će se desiti te da nema razloga za svađu.

DAČIĆ: HUMANITARNI CENTAR NE MOŽE DA OPSTANE BEZ STATUSA

Vršilac dužnosti premijera Srbija Ivica Dačić ocenio je danas da Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu ne može da opstane ako se ne reši njegov status.

On je, na konferenciji za novinare posle sastanka sa belgijskim kolegom Didijeom Rejndersom, rekao da taj centar ne može da opstane ovako „ni na nebi ni na zemlji“, te podsteio da je predviđeno da Rusija za njegov rad izdvoji 40 miliona dolara.

Naomenuo je da je do sada potrošeno 20 miliona na gašnej požara, poplave i sve ostalo.

Dačić je prozvao bivše predstavnike vlasti sada lidera opozicionog DS Dragana Šutanovca i bivšeg predsednika i aktuelnog lidera SDS Borisa Tadića da pate od amnezije.

Vršilac dužnosti premijera je, naime, podsetio da je sporazum o formiranju Centra u Nišu potpisao sa Sergejom Šojguom u prisustvu tadašnjeg predsednika Srbije Tadića.

Takođe je podsetio da je taj centar dobio naziv Srpsko-ruski humanitarni centar, a da je Šutanovac, koji je tada bio ministar odbrane, lično dao odobrenje da ruska strana pogelda kasarnu u Nišu za sedište tog centra.

„Ne mogu da shvatim o kakvim sada dipomatskim statusima i eksteritorijalnom delu centra govorimo. To je zajednički centar. Ne postoji ruski i srpski deo. Tu radi desetoro ljudi“, podvukao je Dačić.

Ponovio je i da je Tadić sa tadašnjom državnom sekretarkom SAD Kondolizom Rasj potpisao sporazum o statusu američke vojske u Srbiji.

„Oni koji se tome protive kada je Rusija u pitanju moraju da daju odgovore na pitanja zašto u jednom slučaju to može, a u drugom ne može“, zapitao je Dačić.

Zapitao je i zašto Tadić tada to nije rekao Putinu, a Šutanovac svom ruskom kolegi mada, dodao je, da je Šutanovac retko išao u Rusiju. Više je, kazao je, boravio u SAD.

Dačić je napomenuo i da se radi o sporazumima koji se potpisuju cirkularno, uz promenu samo imena.

DAČIĆ: ZADOVOLjAN SAM EPILOGOM FORMIRANjA VLADE

Vršilac dužnosti premijera i lider SPS Ivica Dačić izrazio je danas zadovoljstvo epilogom formiranja buduće vlade Srbije i rekao da razgovori uopšte nisu bili komplikovani.

Dačić je, na konferenciji za novinare posle sastanka sa belgijskim šefom diplomatije Didijeom Rejndersom, kazao da je "ovo njemu uvek bila prihvatljivija opcija nego da je kandidat za premijera".

"Ne da smo zadovoljni, nego mislim da je logično da vlada treba da nastavi sa radom bez obzira na to što je došlo do promene premijera. Zato i nema kadrovskih promena osim u pojedinim resorima zamene i uvode se dva nova ministarstva", objasnio je Dačić.

On je naveom da je o Ministarstvu za zaštitu životne sredine razgovarano i prilikom formiranja prethodne dve vlade.

"Ponosan sam na sebe što niste do poslednjeg dana znali šta smo se dogovorili, zato što nisam tako lak izvor informacija“, poručio je Dačić novinarima.

DAČIĆ: EU DA DRŽI VRATA OTVORENA, VLADA NASTAVLjA REFORME

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izrazio je danas očekivanje da će EU držati otvorena vrata za ulazak u tu Uniju, jer je to korisno za smirivanje nestabilnosti i tenzija na Balkanu, i poručio da će buduća vlada, zadrzati političke ciljeve kao što su izgradnja modernog društva, puta Srbije u EU, regionalni mir i stabilnost, te reforme u našem društvu.

On je, na konferenciji za novinare posle razgovora sa potpredsednikom belgijske vlade i ministrom inostranih poslova Didijeom Rejndersom, naglasio da Srbija želi da bude izvoznik regionalnog mira i stabilnosti, ali i evropskih vrednosti koje su važne da se u Srbiji primenjuju zbog naših građana i budućnosti Srbije i celog regiona.

Kazao je i da je njegov gost bio poslednji put u poseti Srbiji 2013. godine i da je imao prilike da vidi koliko se toga promenilo u Srbiji u tom periodu.

"Mogao je da vidi koliko je Srbija napredovala u evropskim integracijama, koliko je promenjen njen međunarodni položaj, koliko je napredovala kada je reč o ekonomskim reformama, i koliko je danas lakše dolaziti u Srbiju i razgovarati o nekim temama nego u tim godinama“, objasnio je Dačić.

Ukazao je da su bilateralni odnosi Belgije i Srbije dobri, ali da bi mogli biti još bolji.

Dačić je podsetio da je Belgija jedna od zemalja sa kojom imamo duge diplomatske odnose, da je 2016. obeleženo 130 godina diplomatskih odnosa, a i ukazao da su obe zemlje pretrpele tešku sudbinu u Prvom svetskom ratu, jer su najviše stradale.

"Belgija je danas zemlja u kojoj se nalazi sedište EU. Svi težimo ka EU i drago nam je što Belgija svesrdno podržava Srbiju na evropskom putu, redovno daje saglasnosti za otvaranje novih poglavlja. Mi ćemo nastaviti sa reformama...jer je to u interesu same Srbije i njenih građana“; poručio je Dačić.

Gostu iz Belgije, kako je kazao, preneo je da će vlada Srbije biti formirana veoma brzo, do kraja nedleje u svakom slučaju i da politički ciljevi ostaju isti, ali i da ima dosta prostora za saradnju dve zemlje.

Dačić je ukazao da je trgovinska razmena prošle godine bila na rekordnom nivou sa 560 miliona evra, što je rast od 20 odsto u odnosu na 2015.

Istovremeno dodao je da, kada se gledaju statistike o stranim investicijama, često ne može da se vidi iz koje zemlje dolazi kapital, a kao primer je naveo ulaganje Deleza u Srbiji, koje se vodi kao luksemburško-holandsko investiranje, od oko milijardu evra.

Rejnders je rekao da želi da se dalje osnaži saradnja dve zemlje, te dodao da je investicija Deleza bila efikasno ulaganje u Srbiju.

S tim u vezi je naveo da postoji interesovanje iz Belgije za ulaganje u oblast energetike, kao i da je ta zemlja spremna da ulaže u "prelepi projekat Beograd na vodi".

Rekao je da su dve zemlje pre tri godine počele obeležavanje stote godišnjie Prvog svetskog rata, i da je i iduće godine planirano više manifestacija, kao i zajedničkog obeležavanja strašne tragedije koja je pogodila ovaj kontinent.

Istakao je da Belgija podržava proces reformi u Srbiji, ne samo zarad procesa pristupanja i priključivanja EU, nego što je potreban za građane Srbije.

Izrazio je nadu da će nova vlada nastaviti reforme i dodao da Belgija meri uvek uspeh na osnovu zasluga pojedinačnih zemalja koliko je napredak napravljen.

"Što se tiče regionalne integracije ona je važna, kao i Berlinski proces koji ima za cilj tešnje povezivanja regiona u svim oblastima. Imamo u tome ekspertizu i znanje jer je Beneluks stvoren pre EU. Mi smo sarađivali i zašto ne bi postojala takva vrsta saradnje i u regionu zapadnog Balkana. Kroz regionalne integracije lakše se rešavaju otvorena bilateralna pitanja“; podvukao je Rejnders.

"Želimo da vidimo Srbiju kako se sve više približava EU i postaje sve modernija. Pokušaćemo da pomognemo u stabilizaciji regiona“, poručio je on.