OZBILjNA i veoma usredsređena na izazove koje je sama odabrala, tako je Ana Brnabić izgledala kada je na Tomindan došla na slavu među svoje i zakoračila u sobu gde je bilo četrdesetak gostiju. Oni koji nisu bili u prilici da je u selu ranije upoznaju, gledali su ministarku ispod oka, sve do trenutka kada je "neverne Tome" razoružala osmehom i urnebesnim humorom. Pokazalo se pred ljudima, koji je ne poznaju, ono što smo kod nje oduvek voleli...

Govori ovako, s ponosom, Anina rodbina iz Gorobilja nadomak Požege, o budućoj predsednici Vlade Srbije, detetu iz naroda, oštroumnoj lafici na tatu Zorana i širokoj duši na mamu Ružicu. Dok se u regionu vode rasprave o poreklu Ane Brnabić, mandatarke za sastav nove vlade, reporteri "Novosti" proveli su dan sa njenom najbližom rodbinom. Vojislav Tomić (40), Anin brat od strica, objašnjava: "Ako odgonetate Aninu ličnost, pratite mapu na kojoj su ucrtani Gorobilje, ostrvo Krk i Beograd."

- ANA i njen brat Igor, moj brat Mihailo i ja, detinjstvo smo proveli zajedno ovde u Gorobilju, a leti smo odlazili na Krk. Ana i sada u Gorobilje dolazi kad god može. Poslednji put bila je tu na zadušnice. Ta naša porodična bliskost traje od rođenja i do danas nije prekidana. Mislim da su naši očevi, a najviše Anin tata Zoran, koji je nažalost mlad umro, trasirali bliske odnose unutar familije - objašnjava nam Vojkan ispred kuće u kojoj je pomenuta "četvorka" provodila leta i zime. - U Gorobilje su dolazili svakim povodom, na slave ili zadušnice i bez povoda, osim onog da se vidimo i družimo. Kada su Brnabići odlazili na Zlatibor, znalo se da će Ana i Igor sa roditeljima prvo kod nas. Kada je Ani ponuđeno mesto premijera, redom nas je zvala. Prvo je želela da čuje mišljenje porodice. Mislim da to o njoj puno govori.

USRED razgovora, odnekud iz malina, pred kućom se pojavi Tomislav, Anin stric, "rođeni rođak" njenog oca Zorana. Reklo bi se, strog čovek. Pozdravi se i ode poslom dalje.

- Tomislava je Ana oduvek veoma volela. Pomalo zatvoren i veoma smeran, dok promišlja šta valja uraditi, duhovit kad ispred sebe ugleda cilj za koji se valja boriti, bio je za nju, uz oca, autoritet kome se kao dete najviše priklanjala. Gledala su deca kako se radi od jutra do sutra. Videli su i to da izazove, ma koliko teške, u polju ili za radnim stolim, svejedno, treba shvatati ozbiljno, ali ne i fatalistički - govori Slavica, Tomislavova sestra, Anina tetka, a pre penzije novinarka u Sloveniji. - Ovu crtu u karakteru imamo svi u familiji. To je spoj usredsređenosti na pravi, realan i ne tako lak život sa jedne, i humor sa druge strane. Ova kombinacija učinila je da su Ana i njeni roditelji bili veoma uspešni. I imućni. Ali, to se na Ani nikada nije videlo. Nikada nije bila odevena bolje od druge dece. Nije imala skupocene igračke i telefone. A njoj je sve to bilo nadohvat ruke. Odabrali su nešto drugo, život za "četvorku iz Gorobilja" najmanje su činile materijalne stvari. Zato su ostali bliski do danas.

Vojislav ispred kuće u Gorobilju u koju Ana Brnabić redovno dolazi

Slavica objašnjava da je Anin deda Anton Hrvat iz Stare Baške na Krku.

- PAMTIMO ga kao divnog čoveka. Bio je potpukovnik u JNA, a svoju izabranicu, baka Micu, upoznao je u Požegi. Tako je Anin tata Zoran rođen 1950. u najbližem, užičkom porodilištu. Na Krku, o "četvorki iz Gorobilja" najviše je brinula Anina majka Ružica. Ona je rodom iz Babušnice. Znala je da decu posle dana provedenog napolju, "đuture" strpa u kadu. Brinula je o svima, kao o svojoj deci - govori Slavica. - U detinjstvu započeto, traje i danas. Mihajlo sa suprugom Emilijom i Vojkan sa svojom izabranicom Slađanom i dvoje mališana, Pavlom i Mašom, nedavno su još jednom dočekali Anu u Gorobilju. Gde su "matori" stali, oni su nastavili.

Vojislav, Ana (u sredini), njen brat Igor (iza) i Mihailo (desno)

GAJIMO MALINE, A NE PREDRASUDE

NA pitanje kako "gledaju" na prvu ženu premijera i na njenu seksualnu orijentaciju, meštani koje smo zatekli ispred lokalne prodavnice odgovaraju:

- Mi maline gajimo, voće i povrće. Predrasude jok! Anu i njene znamo jer dolaze u Gorobilje, znamo da su dobri ljudi, a to je ono što se gleda - kažu nam meštani požeškog sela.

Anin brat od strica Vojislav i tetka Slavica

VISOKO OBRAZOVANI

- ANIN deda Anton upoznao je njenu baku Krstoniju - Micu, u Požegi. Ona je baš iz ove kuće, ovde u Gorobilju. Zbog Antonovog posla selili su se širom države. Anin otac Zoran bio je priča za sebe. Rečju - genijalac. Elektroinženjer, bavio se programerstvom, imao je svoju uspešnu firmu, omogućio je porodici lep život i blagostanje, a uz sebe je imao suprugu Ružicu, građevinskog inženjera - tako smo se mi imali na koga ugledati - kaže Vojislav. - Kad god bi došao u Gorobilje, Zorana su ljudi čekali da pitaju kako da nešto urade, poprave, da se posavetuju.