Ne gasimo centar u Nišu

SRBIJA neće gasiti Srpsko-ruski centar u Nišu uprkos pritiscima pojedinih država sa zapada da to učini - nezvanično saznaju "Novosti". Prema našim informacijama, u narednim mesecima tragaće se za modelom kako bi malobrojno rusko osoblje u Centru dobilo status jednak administrativno-tehničkom osoblju u ambasadama sličan onom koji uživaju njihove kolege sa zapada.

Šef diplomatije Ivica Dačić potvrdio je za "Novosti" da će naredne nedelje u Vladi inicirati razgovore o najboljem rešenju i podseća da je sporazum o statusu ruskog personala trebalo da bude rešen još 2014. godine:

- Svaka strana misija traži da se reguliše pitanje statusa. Mi smo sa SAD, NATO i zapadnim zemljama potpisali bilateralne sporazume. Sve to, u gotovo istim formulacijama predviđeno je da se potpiše i sa Rusima kada je reč o Centru u Nišu. A zapadne zemlje nam sad stavljaju znak pitanja za nešto što smo njima već omogućili.

Dačić napominje da ako se uskoro nešto ne preduzme, rizikujemo da ostanemo bez značajnih sredstava koje je ruska strana opredelila za rad Centra.

- Za to je namenjeno ukupno 40 miliona dolara, od čega je polovinu Moskva već uložila kroz opremanje i osposobljavanje Centra za rad. Oni trenutno nemaju pravnu osnovu da bi sredstva iz budžeta ulagali u razvoj centra.

U niškom centru zaposleno je svega pet Rusa na koje bi se odnosio specijalni status. Privilegije koje propisuje Bečka konvencija za administrativno osoblje u diplomatskim predstavništvima, a koje bi trebalo da dobiju, između ostalog podrazumevaju imunitet, nepovredivost dokumenata i prepiske i zaštićenost privatnog stana na isti način kao prostorije misije. Takođe, oni ne bi imali obavezu da svedoče pred domaćim sudovima i bili bi oslobođeni poreza, taksa i carina na stvari za ličnu upotrebu.

Iako Beograd nema ništa protiv ovakvog statusa za ruske spasioce, a slične privilegije već ima osoblje SAD uključujući i oružane snage, predlog sporazuma kojim bi se to regulisalo čeka potpise već tri godine. Glavni problem su pritisci koji dolaze iz Brisela odakle odavno šalju neformalne poruke da bi Srbija takvim dogovorom sa Rusijom prekršila obaveze iz SSP i sporazuma o učešću u civilnoj zaštiti EU.

Iz tabora DSS u petak su poručili da su neprihvatljive "ucenjivačke poruke Evropske komisije kojima se traži otežavanje, pa i onemogućavanje rada Srpsko-ruskog centra". S druge strane LSV Nenada Čanka je zatražila zatvaranje tog centra, kao i da predstavnici vlasti daju odgovore o "pravoj funkciji i ulozi ove misteriozne ustanove".

- U javnosti su se mogle čuti razne interpretacije, od toga da je reč o obaveštajnom centru, do toga da je reč o kamufliranoj ruskoj vojnoj bazi - navode ligaši.

U Pokretu socijalista tvrde da se Čanak u svom maniru "okomio" na centar u Nišu, u čijim skladištima stoje šatori, čamci, hrana, lekovi... a ne bombe i teško naoružanje, "kao u njemu dragim NATO bazama".

Vulinova stranka je navode ligaša ocenila kao zlurade i podsetio na pomoć koja je preko ovog centra stigla u vreme katastrofalnih poplava.

HOĆEMO PRIVILEGIJE ZA NABAVKU OPREME

KODIREKTOR srpsko-ruskog centra, Vjačeslav Vlasenko, za "Novosti" kaže da zaključivanje Sporazuma o imunitetu i privilegijama za njih ima, pre svega, praktični karakter:

- Imajući u vidu da ovde radi danas samo pet članova ruskog osoblja, jasno je da širenje ovih privilegija nema masovni karakter. Važno je da Sporazum, ako bi bio potpisan, Centru daje diplomatski status sa tačke gledišta njegovog materijalno-tehničkog obezbeđivanja - plaćanje poreza, a takođe, u slučaju isporuke tehnike i opreme iz inostranstva, oslobađa tu tehniku i opremu od carinskih dažbina.

To je posebno značajno, naglašava, zato što se Centar širi i zato što je ove godine planirana nabavka opreme, koju će ruska strana kupiti van Srbije i dopremiti u Niš. Reč je o poligonu Šturm (šest kontejnera), dva kamiona, specijalnoj opremi za šest nastavnih učionica sa trenažerima...

- Na primer, ako je Rusija kupila i isporučila u SRHC 20 kamiona MAN, plativši sve neophodne carinske dažbine, za isti novac bi se, kada bi imali diplomatski imunitet, moglo kupiti 23 kamiona. Kad je reč o drugom aspektu Sporazuma, možemo se zapitati čime su ruski spasioci koji rade u Centru, lošiji od personala diplomatskih misija drugih država koje rade u Srbiji - pita se Vlasenko.