KOMENTAR: Strah

UMESTO da slušaju kritike Evrope na račun onih koji svoje obaveze, predviđene Briselskim sporazumom, ni posle četiri godine ne sprovode u delo, Srbi na KiM ovih dana žive u strahu od novih i žešćih napada Albanaca.

Bojan Staletović i Bogdan Krstić poslednji su na spisku napadnutih u severnom delu Kosovske Mitrovice. Obojici su napadači psovali srpsku majku i beg u sigurno pronašli u južnom delu grada. Zato se strah od "vrućeg proleća", koje su slutili mnogi sa severne strane mosta, sve više pokazuje kao opravdan.

Za razliku od prethodnih 17 godina, kad su Albanci pokušali više od hiljadu puta da nasilno pređu Ibar, tinejdžeri sa juga sada nesmetano stižu i do spomenika caru Lazaru kako bi se obračunali sa vršnjacima sa severa, ali i da svoju mržnju prema sunarodnicima iskažu na srpskoj imovini.

Oni u pohode na sever dolaze preko glavnog mosta ili iz multietničkih naselja, gde danonoćno dežuraju kosovski policajci i pripadnici italijanskog Kfora. Kad se i desi da policija privede izgrednike, na scenu stupa tužilaštvo po čijem nalogu se uhapšeni puštaju, i gotovo nikad ne budu kažnjeni.

Da zlo bude veće, sve ovo dešava se pred očima međunarodne zajednice čiji predstavnici žmure i ne žele da stvari nazovu pravim imenom. Stiče se utisak da je jedini cilj EU da situaciju predstavi ružičastom, da za sve što ne valja okrivi Srbe, i da Albancima sa juga, otvaranjem glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici, omogući nesmetano kretanje severnim delom grada.

I nikome nije bitno što Srba u južnom delu gotovo da i nema. I što do crkve i groblja idu samo za Zadušnice i velike verske praznike, i to s glavom u torbi. I što im ovo proleće donosi nove strepnje.