Komentar: Tornado

TAKTIKOM "spržene zemlje" Aleksandar Vučić ne samo da je oduvao sve protivkandidate nego je na duži rok promenio politički pejzaž Srbije. Kada neko osvoji 430.000 glasova više od svih svojih rivala zajedno, onda je jasno šta je narod poručio 2. aprila.

Ali iz izvrnutih kutija izletela je i jedna buduća pakost, koja titra na onom perčinu Belog Preletačevića i koja apsolutnom pobedniku može da bude pri ruci u svakoj prilici. Kako? Tako što Vučić i njegova partija, umesto britkih saopštenja i ubitačnih replika, uvek mogu da potegnu mladenovačkog lakrdijaša, kao bolni stid praktično cele opozicije.

Srpska verzija Bepea Grila osvojila je neverovatnih devet odsto glasova i posramila olinjale vukove - Vuka Jeremića, Vojislava Šešelja, Sašu Radulovića, Nenada Čanka, Aleksandra Popovića... koji mu gledaju u leđa. Ukratko, i Luka Maksimović može da postane podizvođač imperije zvane SNS, koja po sistemu "keč ol" stranke praktično dobacuje do oba pola političkog spektra.

Taj tornado praktično je usisao desnu nacionalnu opciju (a slična sudbina se smeši i socijalistima). Šešelj je osvojio tek nešto više glasova od svoje supruge Jadranke, koja je bila kandidat 2012. Popović se batrga na koti od mršavih jedan odsto, plašeći se da mu ne propadnu i kapara i stranka. Obradović je na skromnih dva odsto.

Vučić je smrvio i stranke na građanskom polu. U strahu od Golijata, DS se sakrio iza Jankovića, pretvorio se u Davida kog je nadrastao bivši ombudsman. Tadić je podržao Jeremića i više ga nećemo gledati ni u jednom filmu. Čanak naplaćuje i dalje svoj uvijeni separatizam, ali sa mršavom kamatom od jedan odsto... Zato će se ovaj april pamtiti po Vučićevoj ekspanziji i stranačkoj eutanaziji.