Dr Nemanja Aleksić: Vučićeva ruka Mađarima

ISKREN stisak ruke Aleksandra Vučića i Ištvana Pastora, dvojice lidera sa izrazitim nacionalnim bekgraundom, može samo da raduje građane Vojvodine i cele Srbije. Jer činjenica je da odnosi između Srba i Mađara decenijama nisu bili bolji. A prirodu tih odnosa najbolje opisuje Pastorova poruka da je prošlost za istoričare, a da su danas teme sadašnjost i budućnost, odnosno mir, sigurnost, dalji razvoj. I nema tu ničeg demagoškog, ni kada Pastor otvoreno podrži Vučića i obeća mu da će "učiniti sve da postane predsednik Srbije u prvom krugu", niti kad Vučić obeća Pastoru da će naučiti i više od nekoliko reči mađarskog jezika, koliko ih sada zna. U pitanju je jednostavno briga o interesima, s jedne strane državnim, nadnacionalnim, ali i, uže posmatrano, interesima srpskog i mađarskog naroda koji se i te kako prožimaju.

Saradnja Aleksandra Vučića i Ištvana Pastora zasniva se na međusobnom poštovanju, uvažavanju i otvorenosti. To, naravno, ne znači da je baš svaka ideja s jedne ili druge strane oberučke prihvaćena, ali znači da se o svim pitanjima bez ustručavanja razgovara. Uostalom, sam Pastor je svojevremeno izjavio da su u njihovoj saradnji "pređeni neki Rubikoni, koji su bili nezamislivi". Za SVM je od krucijalnog značaja bilo i rešavanje pitanja srazmernog zapošljavanja, odnosno zastupljenosti u upravi i u ukupnoj državnoj strukturi, pa definisanja akcionog plana za poglavlje 23 o manjinskim pravima i vladavini prava...

Ipak, verovatno je od svega najvažniji Rubikon puna saglasnost o potrebi da dva naroda, uz razumevanje događaja iz prošlosti, gledaju u evropsku budućnost. Koliko je to važno svedočimo gotovo svakodnevno, jer je na ovim prostorima ono što se dogodilo pre 50, 100 ili 500 godina često važnije od svega što će nas sačekati sutra. Iz pozicije vojvođanskih Mađara, ključno je bilo razrešenje pitanja kolektivne krivice, i otuda je Vučić položio cveće u Subotici. Na tom fonu je veoma bitna bila i poseta Čurugu srpskog i mađarskog šefa države, Tomislava Nikolića i Janoša Adera, i zajedničko polaganje venaca na spomenik Srbima i Mađarima nevino stradalim 1941, odnosno 1944. godine. Sve su to bile poruke da je na delu zatvaranje jednog mračnog poglavlja u istoriji suživota naših dvaju naroda.

Nije, dakako, u svemu nevažna ni uloga mađarskog premijera Viktora Orbana. Od prvog susreta dvojice premijera - istovremeno i lidera dve ubedljivo najjače političke partije s obe strane granice, Srpske napredne stranke i Fidesa, vladala je atmosfera punog razumevanja. Tu i takvu atmosferu nisu narušili ni pojedini jednostrani potezi, kakav je, recimo, bila odluka Mađarske da podigne žičanu ogradu prema Srbiji kako bi sprečila da se talas migranata sa severa Afrike preliva preko njene teritorije.

Orban je odmah poručio da je zid "iznuđen potez" koji nije usmeren protiv Srbije i srpskog naroda. I nijednog trenutka nije dovedeno u pitanje opredeljenje dveju zemalja za produbljivanje saradnje u svim oblastima, pri čemu mađarski premijer nije propuštao priliku da naglasi kako je, u odnosu na druge susedne države, u Srbiji na delu velikodušna politika prema Mađarima, "koja premašuje evropske standarde".

Ipak, teško da bi to samo po sebi bilo dovoljno da Savez vojvođanskih Mađara, otkako je Ištvan Pastor na njegovom čelu, nije pokazao jasnu spremnost da sarađuje sa Srpskom naprednom strankom i Aleksandrom Vučićem, ocenjujući da taj put vodi ka poboljšanju položaja zajednice čiji je politički predstavnik. Napuštena je rigidna autonomaška politika od koje je do sada koristi imala samo politička elita koja se obogatila jašući na mantri o "izvršnoj, zakonodavnoj i sudskoj vlasti" i u prvi plan je stavljeno rešavanje realnih problema građana. Pri tome se, to takođe treba reći, SVM nije odrekao stava da Vojvodina zaslužuje bolji ustavni položaj unutar Srbije... Ali toj se temi sada prilazi na mnogo pragmatičniji način, gde je suština postala mnogo važnija od forme.

U Aleksandru Vučiću su u vezi sa svim tim pitanjima imali pažljivog, ali odlučnog sagovornika, koji nije zarad podrške nudio obećanja na koja bi koliko sutra zaboravljao. Naprotiv, ono što je dogovoreno po pravilu bi bilo ispoštovano. Uostalom, o "brzoj pruzi" između Subotice i Budimpešte priča se već decenijama, ali je tek sad realizacija tog izuzetno vrednog infrastrukturnog projekta izvesna. Na red konačno dolazi i završetak "ipsilon" kraka Koridora 10, a biće nastavljeno i dalje unapređenje putne mreže, jer sve to doprinosi bržem povezivanju ljudi, većem broju investicija i boljem životnom standardu svih građana bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Uostalom, za Vučića je Srbija bez ostatka domovina i Mađarima koji žive ovde. "Živeli su juče, žive danas, naša je obaveza da oni sutra žive zajedno s nama. Ovo je njihova domovina, jednako kao naša otadžbina, tu nema razlike."