Adlerovi pacijenti

BEOGRAĐANI su ga prvi put videli kao desetogodišnjaka u predstavi "Nagrada" čuvenog Bojana Stupice. Imao je zadatak da izađe na pozornicu, pojede kiflu, ništa ne govori i potom ode iza zavese. Nakon toga dolaze televizijske serije "Levaci", "Pozorište u kući", "Zimovanje u Jakobsfeldu"... gde se velikom snagom (posebno u "Zimovanju...") nameće njegov glumački talenat. Svetislav Bule Goncić, o njemu je reč. Zašto?

Uoči poslednjih parlamentarnih izbora Srpska napredna stranka angažovala je Buleta da izgovori jedan tekst i pojavi se u njihovom spotu. Ne znam da li je u pitanju bila stranačka priča (Goncić sa članskom kartom SNS-a) ili samo profesionalni angažman, što i nije važno. I jedno i drugo je razumljivo, normalno i legitimno. Da li?

Jeste normalno, ali samo kad se tako nešto uradi za Demokratsku stranku ili predsedničkog kandidata Sašu Jankovića, iza kojeg stoji DS. Sve van toga, za jedan deo srpske glumačke, novinarske, kulturne "elite" je: slugeranstvo, prodaja ugleda i imena, izdaja profesije.

Sećaju se mnogi od vas šta su sve radili mučenom Gonciću zbog spomenutog spota; od anonimnih psihopata na društvenim mrežama, preko poznatih lica (prilično poremećenih) na istim tim mrežama, do Goncićevih kolega, navodno zaprepašćenih glumaca: "Ne možemo da verujemo šta je Bule sebi dopustio".

Saša Janković, kandidat za predsednika Srbije, snimio je predizborni, kampanjski spot (uzgred, traje duže od gladne godine) u kojem učestvuju desetine glumaca, pevača, novinara, profesora, kulturnjaka uopšte. Podržavaju Jankovića. Neke od njih znamo u takvim i sličnim ulogama odranije: verni vojnici DS-a. Najotvoreniji politički angažman, agitprop, svrstavanje... zovite to kako hoćete.

Ali oni nisu sporni, Goncić jeste. Oni su demokrate, intelektualci, liberalna inteligencija, slobodni društveni i kulturni pregaoci... a Bule Goncić je prodana duša, naprednjak, čovek koji je razočarao, koji je izdao profesiju... itd.

Ta dvoličnost nije od juče - smrdi Srbijom već decenijama - i nije razlog ovih redova. U pitanju je društveni i politički elitizam, nipodaštavanje svih koji misle drugačije. Ta konstanta u srpskoj politici, rođena istog dana kad i višestranačje, nikada, izgleda, neće moći da se iskoreni.

Pojava o kojoj je reč zasnovana je na totalnoj isključivosti, osećaju superiornosti nad drugima, na kompleksu više vrednosti. Pacijenti Alfreda Adlera, na srpski način.