Zapad tera Vučića u trku

IAKO su u poslednjih godinu dana naručile nebrojena istraživanja javnog mnjenja i pod lupu stavile mnogo stranačkih i vanstranačkih ličnosti, zapadne sile su, po svoj prilici, odustale od "svog" kandidata koji bi sledeće godine mogao da postane novi predsednik Srbije. To, međutim, ne znači da su izgubile interes za predsedničke izbore, koje i dalje vide kao dobru priliku da nanesu udarac Vladi i umanje njen uticaj.

Umesto da podignu svog pobedničkog kandidata - dugo se govorilo o Saši Jankoviću, ali se pokazalo da on ne može da pobedi bilo kog kandidata iza kog bi stala Vlada - sve više se čini da cilj zapadnih sila postaje to da se na izbore "istera" lično Aleksandar Vučić. Tome u prilog govori i proteklih dana široko plasirano istraživanje iz kog se zaključuje da Tomislav Nikolić ne bi imao šansi u drugim krugu izbora protiv Vuka Jeremića, nego da bi ovog mogućeg kandidata opozicije mogao da pobedi samo Vučić. Zašto zapadne ambasade hoće Vučića?

Potpuno je jasno da Tomislav Nikolić želi novi mandat i Vučićevu podršku za njega. Istovremeno se čini da je Nikolić za svoju kandidaturu uspeo da obezbedi podršku Moskve, koja je u Srbiji značajnija nego ikad pre. Ukoliko bi Vučić sam ušao u izbornu trku, teško da bi to mogao da izvede bez dubokog sukoba sa Nikolićem, gde bi na kraju na izbore možda izašla obojica, jedan protiv drugog. Taj sukob bi, bez obzira na pobednika, teško destabilizovao i podelio i Vladu i SNS. Osim toga, zbog očekivane međunarodne podrške, on ne samo da bi bio viđen kao sudar Rusije i SAD u Srbiji nego bi, na kraju, Vučića lišio njegove proruske politike, a Nikolića prozapadne, odakle bi obojica izašli kao političari suženog zamaha.

Osim toga, Vučić bi kao predsednik Srbije bio neposredno izmešten iz Vlade, polja najjačeg ustavnog uticaja na oblikovanje politike. Naravno, on bi, poput Borisa Tadića u svoje vreme, ostao politička figura br. 1, ali njegov odlazak na Andrićev venac otvorio bi ambasadama šire polje uticaja na Vladu, koje sada drže gotovo isključivo preko njega, čime očigledno nisu zadovoljni. Rečju, Vučićevo preuzimanje mesta predsednika, pored ostalog, bilo bi odlučujući udar za njegovo slabljenje i početak razvlašćivanja.

Sudeći prema signalima, postaje sve očiglednije da je u operaciji "isterivanja" Vučića na predsedničke izbore glavna uloga dodeljena Vuku Jeremiću. Šta god ko mislio o Jeremićevoj istoriji i političkim pogledima, jasno je da se radi o jakoj političkoj figuri, jednoj od ne više od četiri-pet u Srbiji koje poseduju dubinsko razumevanje politike i spremne su da danonoćno rade za realizaciju svojih ambicija i ideja. Ali ukoliko bi se kandidovao u ime opozicije, Jeremić ne bi mogao da izbegne stajanje na čelo jednog političkog koncepta koji je doživeo puni slom i u Srbiji i u većem delu sveta, što je utoliko čudnije jer je on prethodnih godina potrošio i vremena i snage da se od tog koncepta distancira.

Prosuđujući veštinu, sposobnost i inteligenciju Jeremića, da se zaključiti da njegovo vreme tek dolazi, ali ne i da je došlo na sledećim predsedničkim izborima. Ako bi uspeo u nameri zapadnih centara - da "istera" Vučića na izbore - Jeremić bi se susreo sa bespoštednom kampanjom u kojoj bi za goluba na grani uspešne sadašnjosti mogao da žrtvuje vrapca u ruci uspešne budućnosti. Rečju, Jeremić bi u izbornoj trci sa Vučićem bio žrtvovan zarad isterivanja Vučića na čistinu i vraćanja u život posrnule liberalne opozicije. Njegov ulazak u igru u tim okolnostima zato bi snažno otvorio pitanje u kojoj meri on sam kontroliše svoje političke izbore, a koliko je na njih sam nateran.

Sudeći prema njegovom ponašanju, Vučić ne pokazuje želju da izađe na izbore, a još manju da vlada u kohabitaciji s predsednikom iza koga sam nije stao. Zato bi snažna podrška Nikoliću i za njega i za Srbiju bila najlogičnije rešenje. Jak antiglobalistički aspekt Nikolićeve politike u danima koji dolaze posle pobede Donalda Trampa i uoči očekivanih političkih potresa u zemljama EU Vučićevoj vladi daće prostor šireg političkog manevra, neophodnog da se kriza iz EU ne prelije u Srbiju. Poraz na izborima klintonističkih globalnih elita pojačao je njihov pritisak na evropske zemlje sa određenom geopolitičkom težinom - od Nemačke, preko Grčke, do Srbije - i deo tog pritiska sigurno Vučića gura od podrške Nikoliću. Ali njegov raskid sa Nikolićem, imajući jake i ideološke i geopolitičke implikacije, mogao bi da ostavi utisak da je Srbija još jednom krenula šumom kad su i Evropa i veći deo sveta konačno krenuli drumom.