OD kazni koje su tokom pet godina izrečene političkim strankama i odgovornim licima u partijama, a na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnih prijava koje je podnosila Agencija za borbu protiv korupcije, naplaćeno je 208.818 evra. A da su im "razrezane" bar minimalne sankcije propisane zakonom, u budžet bi se slilo 150.000 evra više.

Ovo pokazuje analiza koju je napravila Agencija prateći ishod prijava od 2011. do 2015. godine. U tom periodu protiv partija su pokretani postupci zbog izbegavanja obaveze da dostave izveštaje o troškovima izborne kampanje, kao i redovne godišnje raporte o poslovanju.

Predsednik beogradskog Prekršajnog suda Milan Marinović kaže, za "Novosti", da Agencija, ukoliko nije zadovoljna visinom izrečenih kazni, može da koristi zakonsko pravo i sklopi sporazum o priznavanju krivice sa onima protiv kojih bi podnela zahtev za pokretanje postupka:

- Ne želim da branim kolege koje izriču minimalne kazne, ali kod nas se generalno retko izriču maksimalne, što se najbolje vidi kod saobraćajnih prekršaja. Zato su izmene Zakona o prekršajima, iz februara, dale podnosiocima predloga mogućnost da se nagode. Oni tako utiču i na visinu kazne.

Direktorka Agencije Tatjana Babić kaže nam da su i ove blage prekršajne sankcije, ipak, dale rezultat, jer se pokazao njihov preventivni značaj:

- Politički subjekti sada revnosnije ispunjavaju svoje zakonske obaveze. A kad nije zadovoljna kaznama koje izreknu prekršajni sudovi, Agencija kao podnosilac zahteva sada samo ima pravo na žalbu, što se koristi.


PRVO PRAVILA

Mogućnost nagodbe sa prekršiocima, objašnjava Marinović, dosad je koristio samo MUP, koji je doneo pisana pravila ko, za koja dela i pod kojim uslovima može da postigne sporazum. U poslednje vreme to čini i Carina. Takvu mogućnost, međutim, imaju i antikorupcijska agencija, državni revizor, poverenik za informacije od javnog značaja... A preduslov je da usvoje pravilnike.