KOMENTAR: Rusi

BATAJNICU i Danilovgrad deli 450 kilometara. Na ovom rastojanju ovih dana nalaze se i dve globalne vojne sile - Rusija i NATO.

U Srbiji vežbaju ruski, a u Crnoj Gori vojnici Alijanse. U svega nekoliko stotina kilometara zbili su se geostrateški odnosi, nacionalna previranja, planovi i rizici država i vlada. Ali i strahovi i zebnje običnog sveta. Sve liči na opasno primicanje centara svetske moći. Reklo bi se, opet u našem dvorištu.

Pozicija Srbije daleko je od jednostavne. Vojska Srbije istovremeno je domaćin ruskih i gost NATO snaga. Sa Briselom sarađuje odlično, sa Moskvom sve bolje. Želi oružje Istoka, ali i tehniku Zapada.

Primetno je da, verovatno zbog neskrivenih simpatija, kontakti s Rusima izazivaju mnogo više pažnje nego saradnja sa ostalim državama. Svaki sporazum Beograda i Moskve, posebno vojni, izaziva stres i histeriju i spoljnih i domaćih poklonika zapadnih političkih tekovina. Ukazuje se da to nije u skladu sa spoljnom politikom EU, niti obavezama u procesu priključenja Uniji.

Zaboravlja se pritom da je Vojska Srbije od januara do danas imala čak 116 partnerskih vežbi i kontakata s NATO. Sa Rusima, u istom periodu, svega dve vojne vežbe, od kojih "Slovensko bratstvo" počinje tek danas.

U odnosima s NATO, kao gornja mera uzet je program "Partnerstvo za mir". Stručnjaci kažu da od njega mnogo veću korist imamo mi nego ostale države. Učešće nije suprotno politici vojne neutralnosti. Slični su primeri Austrije, Švedske, Irske...

Saradnja sa SAD, EU, Rusijom i Kinom politika je kojoj niko dobronameran ne može ništa da zameri. Pitanje je samo da li su velike sile zaista takve ili iznad Batajnice i Danilovgrada i danas lebdi stara zlokobna parola: "Ko nije s nama, taj je protiv nas."