Humoreske Edija Rame

NE samo da je predsednik Republika e Shgiperise, kako je označeno na ulazu u njihovoj ambasadi u Beogradu, što na srpskom znači Republika Šćipris, onomadni gost iz Tirane Edi Rama čitao našeg nobelovca već ga je i citirao, izgleda kako prati i naše novine, radio i televizuju otvoreno je pozvao Beograd da prizna "Republiku Kosovo"! Za taj zahtev, nažalost, ima i malo pokriće.

Jer, ne prođe ni dan, a da se u srpskim glasilima, ali i u izjavama naših zvaničnika napiše i izgovori kako je "predsednik Kosova", "ministar inostranih poslova Kosova" i javnih nastupa svih njihovih "ministara" bez predznaka takozvane i takozvanih i od nas i od mnogo drugih zemalja nepriznate narko-tvorevine "Republike Kosovo".

Zvanična Tirana, naravno, tu leksiku tumači da smo ih ni manje ni više nego priznali, što izaziva milozvuk i kod njih i kod njihovih zapadnih pokrovitelja.

Kao visoko obrazovani čovek, to mu valja priznati, zna o čemu se radi, ipak se drži onoga da sila Boga ne moli.

Ali predsednik republike Šćipris Edi Rama ima smisla i za humor, bolje rečeno - humoresku.

Tako je, recimo, naš nedavni gost, obraćajući se našim i njegovim biznismenima, "hrabro" poručio kako "okvire saradnje ne bi trebalo da određuju drugi, niti da se odluke o tome donose u Briselu ili na nekom drugom mestu".

Kakvog li šaljivdžije!

Pa i oni najneupućeniji u politiku znaju da se Tirana ne pita ama baš ništa dok ne dobije zeleni signal pre svega od Vašingtona i poslušnih evropskih satelita kad su u pitanju njihovi odnosi i sa nama i sa ostalim "partnerima".

Ali pre nego što se i upustio u visoku politiku da bi dogurao do predsednika, on dobro pamti, iako tada znatno mlađi, reči mister Vorena Cimermana, tačnije rečeno her, s obzirom na njegovo nemačko poreklo, kad je 1999, posle zločinačkog bombardovanja SRJ kao ambasador SAD u Beogradu kliktao kako je uveren da će "Albanci sa Kosova steći punu slobodu i nezavisnost".

To šok Edija Ramu, kako ga zovu prijatelji i belosvetski pokrovitelji, drži u lažnoj nadi kako će se to i dogoditi, ako Beograd, daleko bilo, istakne belu zastavu i prihvati "dobronamerne" savete Vašingtona, Brisela, Londona i Berlina.

Dotad može samo da živi i uživa u iluziji kako se i on i zvanična Tirana zaista nešto pitaju i samostalno odlučuju.

Humoreskama, dakle, nikad kraja!