Od Telekoma do Trepče

MONOGRAFIJA Džofa Beridža "Diplomatija: teorija i praksa" jedan je od najboljih radova prevedenih na srpski jezik o procesu pregovaranja. Na Beridžovo delo se naslonio i pokojni Živorad Kovačević u svom "Međunarodnom pregovaranju". Politički pregovori su ozbiljna stvar, oni se odvijaju po određenim pravilima, neophodno je studiozno i seriozno pripremati sopstvenu poziciju. Deo svog radnog veka sam proveo pripremajući pregovore sa kosovskometohijskim Albancima. I naučio da imamo ozbiljnog suparnika. Naravno, ne u Prištini. Albanski pregovarači su samo krajnji izvođači radova. Oni do besvesti ponavljaju ono što su morali da nauče napamet. Njihovu poziciju spremaju analitičari iz Brisela, povezani sa NATO i EU. Zbog toga i naivno i neverovatno deluje izjava jednog od vodećih predstavnika Srba u Prištini: "Dovedeni smo u jako težak položaj, uprkos želji da sarađujemo sa albanskim predstavnicima. Ali mi nemamo s kim da razgovaramo."

Albanci se na Kosovu pitaju malo ili nimalo, čak i u najnovijoj krizi koja se tiče pokušaja otimanja "Trepče". Njima je, naravno, u interesu da prigrabe sve od srpske imovine što je nadohvat ruke. Ukoliko preuzmu "Trepču", ubrzo će krenuti novi talas raseljavanja Srba sa severnog Kosova. U kakvim god da je problemima, ovaj kombinat (tako je u nazivu ostalo još iz nekih prethodnih vremena) nešto radi, zapošljava radnike i isplaćuje plate. Bez njega, teško je očekivati da se srpski korpus dugoročno održi južno od Leposavića. Ono što NATO nije postigao vojnom intervencijom, sada se pokušava nekim drugim sredstvima.

Međutim, celu ovu priču treba posmatrati iz malo šireg konteksta. Pre svega iz ugla poslednje runde pregovora između Beograda i Prištine o telekomunikacijama. Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je posle svega rekao kako je Srbija "stavljena pred ultimatum". Od Srbije se traži da jednostavno preda imovinu "Telekoma". Ne treba ni sumnjati da će se ovako ustanovljeno pravilo primenjivati i za sve ostale slučajeve, od EPS-a do spornih privatizacija koje je u našoj južnoj pokrajini sprovodio opskurni Joakim Riker. Cilj je da se Srbija natera na odricanje od svoje imovine na Kosovu i Metohiji, bilo da se radi o državnim preduzećima, bankama ili ulaganjima kroz investicije razvojnih fondova osamdesetih i devedesetih godina. Sve to treba da bude izbrisano. Pa tako i "Trepča". A posle "Trepče" da se ne postavlja pitanje odgovornosti za nered koji je u pravnom i ekonomskom smislu pravljen punih 17 godina. U tom slučaju niko ne bi odgovarao za nelegalne koncesije. Srbija bi izgubila svako pravo da ikada u budućnosti traži obeštećenje.

Posmatrano iz tog ugla, jasno je da sve što se dešava nije samo u interesu Albancima. Već i sponzora "kosovske nezavisnosti" koji žele da sa sebe skinu svaku odgovornost (jer, na kraju, Srbija će svojim pristankom legalizovati sve kriminalne radnje međunarodnih predstavnika), i pravnu, i moralnu i političku.

Zbog toga se nije smeo potpisivati Briselski sporazum. Niti bez ikakvog plana i u srednjoročnom okviru pripremljene pozicije ulaziti u pregovore. Kosovo jeste jedno od najvećih geopolitičkih žarišta u Evropi i pre ili kasnije moraće se otvoriti nova runda pregovora o statusnim pitanjima. Samo, polako. Niti je sada trenutak za tako nešto, niti je Srbija u poziciji da očekuje pozitivne ishode ako bezglavo utrči u taj proces. Ne treba nigde žuriti. Sačekati da se neke okolnosti promene (a upravo se menjaju) i stvori ambijent koji je povoljniji za odbranu naših interesa, pa onda razgovarati. Sve ostalo je politički avanturizam sa ishodima koji će nas u budućnosti puno koštati.

Zato, srpsku imovinu na KiM treba po svaku cenu braniti. Bez ikakve drame i prenemaganja. Napadi na "Trepču" su pokušani i 1999. posle dolaska Kfora, i posle donošenja zakona o privatizaciji na KiM, i tokom "Ahtisarijevog procesa" i posle "proglašavanja nezavisnosti". I svi su odbijeni. Da li je zbog toga bilo posledica po Srbiju? Ili po Srbe koji žive na Kosovu? Nije. Neće ih biti ni sada ako se slično postupi.

Dušan Proroković, Centar za strateške alternative