Srbija treba da bude posrednik između EU i Rusije

SRBI sami najbolje znaju da li im je u interesu da nastave put evropskih integracija ili ne. Države članice Evropske unije mogu da imaju svoj stav za ili protiv, ali Srbija treba jasno da manifestuje tu svoju želju. Ukoliko odluči da ide prema Uniji, srpski narod treba da zna da će, ako Srbija postane članica, ući u sistem koji je trenutno vrlo krhak.

Ovako, u intervjuu za "Novosti", govori Žan-Pol Bled, jedan od najuglednijih francuskih istoričara i odnedavno pridruženi inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. Profesor emeritus Univerziteta Sorbona, specijalista za istoriju Srednje Evrope i Austrougarske monarhije, politički aktivan od mladosti u redovima degolista, ukazuje i da je za Srbiju ovo komplikovano doba, budući da poslednjih godina postoji jaz između Zapada i Rusije.

- S jedne strane, Srbija se kreće ka članstvu u EU, a s druge strane tradicionalno je okrenuta prema Rusiji, prijateljstvu i solidarnosti s njom. Verujem, ipak, da bi bilo potpuno legitimno da, zbog istorijskih veza Srbije i Rusije, Srbija igra ulogu posrednika.

* Pred Evropom su danas mnogobrojne pretnje i, čini se, pregršt problema?

- Terorizam je, svakako, najveća opasnost. To je suštinski problem i neprijatna stvarnost koja, istina, u ovom trenutku, najviše preti Francuskoj, Belgiji i Nemačkoj, ali bi mogla da pogodi i Italiju, pa i sve druge evropske zemlje. Osim toga, ni Evropskoj uniji, kao delu Evrope ne ide dobro. Uzroci su mnogobrojni, od problema evra kao jedinstvene monete vrlo raznorodnih i suprotnih ekonomija zemalja članica, preko "bregzita", do pitanja migranata koje pravi velike lomove u okviru EU. Ne znam u kom će pravcu ići narednih godina i decenija, ali sve ovo znači da sada Evropi nije dobro.

* Može li se protiv terorizma boriti bez Rusije?

- Ne! Jer, postoje dve mogućnosti: ili da se pred teroristima povučemo, što smatram da je neprihvatljivo, ili da borbu zajednički ojačamo. U ratu protiv terorista Islamske države, Rusija treba da ima svoje mesto koje joj po svemu, realno, pripada.

* Šta trenutno Evropu najviše "lomi"?

- Migrantska kriza. Svedoci smo da je pre skoro godinu dana Evropska unija odlučila da 160.000 migranata rasporedi u zemljama članicama i uvela je sistem kvota. Danas, godinu dana kasnije, ta odluka uopšte nije primenjena. To govori da su odluke koje se donose u centru osporavane, a osporavaju ih zemlje članice.

* Kakav uticaj na rešavanje tog pitanja imaju drugi faktori, pre svega neke islamske zemlje, ali i velike sile?

- To je problem koji se različito posmatra u različitim evropskim zemljama. U Podunavlju, a u okviru njega i na velikom delu Balkana, trenutno postoji vidljivo neprijateljstvo prema kretanju migranata. Austrija je podstakla blok nekih država, koje bi trebalo da naprave politiku zajedničkog zatvaranja granica. S druge strane, imamo slučaj Nemačke čiji zvanični stav jeste mnogo otvorenija politika prema izbeglicama i prošle godine u ovu zemlju ih je došlo oko milion. I to je veliki broj, pa su nastali problemi koji kancelarku Merkel mogu da "odvedu" s vlasti. Šta će biti pokazaće opšti izbori u septembru 2017. Stvari se do tada mogu promeniti, ali rekao bih da su sve političke opcije u Nemačkoj sada otvorene, što je pre godinu dana bilo teško zamislivo.

* Idu li sva ta dešavanja naruku desničarskim partijama, kojih je sve više i u Evropi i u svetu?

- Ne treba praviti dramu. Uzdizanje populističke desnice jeste stvarnost. No, srećom, u toj desnici koja se pojavljuje širom Evrope, malo je onih koje proklamuju nacističku i postnacističku ideologiju. To, ipak, ne znači da ti pokreti nisu opasni.

* Gde je Francuska danas u takvoj EU?

- Pozicija Francuske, voleli mi to ili ne, još se zasniva na ideji posebnog saveza sa Nemačkom. To ostaje i dalje osnova francuske politike.

* Da li su današnji intelektualci u rešavanju važnih pitanja ustuknuli pred globalnom politikom i spregom politike i biznisa?

- Intelektualci nisu jedan blok. Oni imaju i zastupaju različite stavove i među njima postoje najmanje dve struje. Jedna koja se pokazuje i u Francuskoj i širom Evrope, proklamuje jačanje principa identiteta. Nastala je kao reakcija na migrante i na islam što izaziva neprijateljstvo prema ovoj veroispovesti. Druga struja, pak, potpuno odbija taj princip poistovećivanja koji glasi: "Svi muslimani su teroristi". I čini mi se da je, srećom, taj stav među intelektualcima zastupljeniji, a podrazumeva želju da se uspostavi dijalog i da se razgovara.

* Posebno mesto u vašem naučnom radu odnosi se na vreme uoči Prvog svetskog rata. Ima li sličnosti sadašnjih odnosa između Zapada i Rusije i odnosa u to doba?

- Pre vidim sličnost sa vremenom Hladnog rata. Jer, pre Prvog svetskog rata, Francuska i Velika Britanija su bili saveznici Rusije. Danas, međutim, situacija sve više "klizi" prema onoj koja je vladala u vreme Hladnog rata. I to je zaista vrlo, vrlo tužno.

* Zašto su odnosi Francuske i Rusije zahladneli?

- Objašnjenje, možda, treba tražiti u tome što se već nekoliko godina Francuska pomalo udaljila od uputstava i smernica koje je ostavio De Gol.

* Kako bi De Gol danas gledao na Evropu i svet?

- To je pitanje na koje je vrlo teško odgovoriti. Ne možemo naterati mrtve da govore niti govoriti u njihovo ime. Ne bi bilo naučno da kažem šta mislim šta bi De Gol mislio.

- Istina je da je to pre dvadesetak godina bio manjinski položaj među intelektualcima u mojoj zemlji. Ali, zbog toga nisam snosio nikakve posledice. Radio sam i potpuno uobičajeno vodio svoju karijeru. Takav odnos prema Srbiji je bio moj izbor i nije uticao na moj život i karijeru.

- Razlog je vrlo jednostavan. Verovao sam i još se držim te ideje, da od Prvog svetskog rata postoji poseban i vrlo blizak odnos između Francuske i Srbije. Tada sam smatrao i otvoreno govorio da Francuska prema Srbiji mora da vodi, u najmanju ruku, uravnoteženiju politiku. Protivio sam se jednostranoj medijskoj slici o Srbima koja je tada preovladavala na Zapadu, kao i antisrpskoj kampanji izazvanoj ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Toliko sam mogao da učinim za prijateljski srpski narod.