KOMENTAR: Mladen

KO hoće veće, izgubi iz vreće. Zato Ćamil Duraković i njegovi sufleri iz sarajevskih partijskih aščinica uzalud opet izvrću džakove i broje glasove. Biće "srebrni" u Srebrenici, odmah iza Mladena Grujičića kojeg samo digitron Arsena Lupena može sprečiti da dođe na čelo ove varošice.

Srbi su tamo s pravom zabrinuti da bi nekim šibicarskim manevrom iz Federacije BiH i alhemijom svetskih moćnika mogli da ostanu bez načelničkog mesta. I ne čudi. Jer, sva Bakirova mašinerija upregnuta je da baci senku na trijumf zajedničkog kandidata svih srpskih stranaka.

Prkoseći i demokratskim i civilizacijskim načelima, askeri SDA se ne mire sa tim da Srbin posle 17 godina dođe na čelo Srebrenice?! Iako ih tamo ima koliko i Bošnjaka. I verovatno greše, pošto se neki Grujičić kao načelnik tog sumornog rudarskog gradića, kome, uzgred, prete klanjem, odlično uklapa u koncept o muslimanskoj Gerniki koji je smućkan u laboratorijama Imperije.

Zato ni Banjaluka ni svi mi ne bi trebalo previše da se radujemo Mladenovoj pobedi. Upravo je on kao Srbin izuzetno pogodan otvarač usta u julskim igrokazima u Potočarima. Uz apsolutno poštovanje bola Bošnjaka, komemoracije srebreničkim žrtvama više su politički performans, nego odraz pijeteta, a u takvim okolnostima srpski načelnik je odličan posipač pepelom pod zaslepljujućim reflektorima tvoraca sintagme o "najvećem zločinu posle Drugog svetskog rata".

Meriće mu da li je u pozdravnom govoru pomenuo reč genocid, sa koliko srdačnosti se nasmešio, recimo, Medlin Olbrajt i koliko čvrsto je stegao ruku Vilijamu Klintonu. Na stranu to što je u Srebrenici nezaposlenost od frapantnih 80 odsto i što se iz nje iselilo čak 15.000 mladih Srba. Srećno, Mladene!