Zadaci pred Srbijom

RASPOLOŽENjE za proširenje Evropske unije nije najvedrije, i to nije počelo referendumom o "bregzitu".

Građanke i građani u EU očekuju da Unija reši sopstvene probleme pre nego što primi nove članice. To izaziva zabrinutost i u državama zapadnog Balkana. Stoga je bio važan signal sa julske konferencije u Parizu u okviru takozvanog berlinskog proseca: evropska perspektiva je osnažena, ulazak u EU će uslediti čim budu ispunjeni svi neophodni uslovi

Razvoj demokratije i pravne države za Nemačku ima prioritet. To je osnovni kriterijum za mogući ulazak u EU.

Ali neophodne reforme nisu same sebi cilj niti su ustupak Evropskoj uniji - naprotiv, one treba da koriste srpskim građankama i građanima. Isto važi za pomirenje u regionu i dobrosusedske odnose. Oni služe trajnoj stabilnosti u regionu i trebalo bi da poboljšaju zajednički život ljudi.

Članice EU su, uprkos različitim istorijskim iskustvima i shvatanjima, usaglasile zajedničku poziciju prema Rusiji.

Pri tome, EU svoje ophođenje prema Rusiji ne zasniva isključivo na sankcijama već i na dijalogu. Nikako ne želimo politiku protiv ili bez Rusije. Zato niko i ne traži od Srbije da prekine svoje veze sa Rusijom. U Evropskoj uniji se radi o zajedničkom političkom nastupu - i prema Rusiji. Srbija je donela odluku da želi da postane članica EU potpuno svesna da to znači da će tokom pristupnog procesa morati da kontinuirano prilagođava svoju spoljnu politiku zajedničkoj spoljnoj politici Evropske unije. (Dojče vele)