Komentar: Rudar Vesli

NISU Srbi Izraelci. Ovi drugi su, recimo, odbili da uđu u avion samo zato što ih je spiker sa razglasa umesto u Tel Aviv ukrcao na let za Palestinu. Da smo mi bili u njihovim cipelama, znao bi se ishod. I ta aerodromska skaska i te kako ima veze sa nama.

Jer, na naše Kosovo i Metohiju ovih dana aterirao je Vesli Klark. Tamo gde je zlokobne 1999. istovarao osiromašeni uranijum i kasetne bombe, došao je da kopa ugalj i podiže termoelektranu.

Pošto je od oružane okupacije pogubnije kada se u glavi predaš, ovde namerno neće biti reči ni o Lazarevom zavetu, ni o Miloševom podvigu pod čadorom padišaha, ni o "tričarijama" da je Kosovo mesto rođenja naše države, niti o tome da su drevni manastiri i brojni istorijski belezi svetionik našeg postojanja i pamćenja.

Pošto su Srbi potpisali i mentalnu kapitulaciju, red je da se zarad onih boljih i pragmatičnijih među nama, bez tugaljivog guslanja, kao u bakalnici svede prost račun - koliko nas košta otimanje dela zemlje koje zaokružuje američki jastreb?

Idemo redom. Rezerve lignita, na koji se nameračila Klarkova kompanija, u rudniku "Trepča", mogu da se koriste narednih 200 godina. Svetska banka je procenila mineralna ležišta na 13,5 milijardi evra. Vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana... je oko 1.000 milijardi dolara. Imovina javnih preduzeća procenjena je na 1,5 milijardi...

- Kosovo nije srpska zemlja - poručio je 2011. general i nedugo zatim podneo zahtev da mu saborac Tači izda dozvolu za eksploataciju. Ogolio je time suštinu njihovog krvavog pohoda. Naše je da se ne predajemo. Vredi se boriti. Makar za to rudno bogatstvo, ako nismo odustali i od zemaljske Srbije.