Danije Šifer: Pred demonima fašizma Evropa zatvorila oči

PARIZ

OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

OVO što se danas događa u Hrvatskoj ozbiljan je napad na modernu demokratiju, ljudska prava i čast cele Evrope, jer je Hrvatska danas zemlja članica EU. Nedostojno je i govoriti o sramnoj rehabilitaciji kardinala Alojzija Stepinca, katoličkog prelata koji je bio jedan od osnivača NDH, marionetske zemlje koju je stvorila Musolinijeva fašistička Italija, a na čijem čelu je bio Ante Pavelić, šef ustaša, čijih su se neverovatnih okrutnosti užasavali i sami nacisti - a kamoli to potencirati. U toj i takvoj NDH, u kojoj je Stepinac bio ideološko-religiozna a Pavelić vojno-politička ruka, osnovan je najveći koncentracioni logor na Balkanu, treći po broju mrtvih, odmah posle Aušvica i Buhenvalda u nacističkoj Evropi - Jasenovac, u kome je, u strašnim mukama, umrlo oko 700.000 Srba, uz mnogobrojne Jevreje i Rome.

Ovako, u intervjuu za "Novosti", govori poznati filozof Danijel Šifer, koji je jedan od retkih intelektualaca na Starom kontinentu koji je glasno ustao protiv najnovijih hrvatskih provokacija kojima se ugrožava stabilnost u regionu. Nizom članaka u nekim od najčitanijih zapadnoevropskih frankofonskih medija, kao što su francuski "Ekspres", "Medijapar", "Agoravoks" i "Nuvel observater", belgijski "Libr Belžik" i Radio-televizija Belgije, švajcarski "Indeks" ili luksemburški "Tageblat", pokušao je, kako kaže, da Evropi otvori oči.

- Energično sam osudio i to što Hrvatska obeležava godišnjicu sramne "Oluje" tokom koje je, u samo pet dana, proterano više od 250.000 Srba iz regiona Krajine. Najveće etničko čišćenje tokom rata u bivšoj Jugoslaviji nikoga, osim retkih izuzetaka, uopšte ne pogađa! Naprotiv. Protestovao sam i zbog toga što je dvojicu vojnih lidera zločinačke operacije Hrvatske, generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, famozni sud u Hagu definitivno oslobodio. Zbog ove grešne i nečuvene presude, legitimno možemo da zaključimo da se radi o političkom sudu.

* Kako objašnjavate trenutnu reviziju istorije u Hrvatskoj?

- Zloglasna rehabilitacija Stepinca, i kroz nju užasne NDH, predstavlja, svojom očiglednom nepravdom, ogromnu uvredu prema Srbima. Mogu samo da jednako gorko zažalim što je Vatikan prvi odlučio da, beatifikacijom, rehabilituje Stepinca. Ipak, nadam se da u ovoj katastrofalnoj situaciji nije sve izgubljeno. Izgleda da je papa Franja blokirao proces kanonizacije te zlokobne i kontroverzne osobe kakva je bio Alojzije Stepinac. Za žaljenje je, takođe, što je hrvatski ministar kulture, istoričar Zlatko Hasanbegović, takođe revizionista, pa čak i teški negacionista. To znači da se Hrvatska opet suočava sa svojim nacionalnističkim demonima. Sve ovo, nažalost, ne doprinosi neophodnom mirovnom procesu posle nedavnih ratova u bivšoj Jugoslaviji, između srpskog i hrvatskog naroda.

* Zašto EU ne odgovara na pravi način na ove provokacije?

- Evropa je danas više zaokupljena svojom ekonomskom budućnošću nego ideološkom prošlošću. U nekim njenim zemljama, nažalost, imaju kratko pamćenje. Na ovaj način ona istovremeno izdaje svoje najuzvišenije moralne vrednosti i filozofske principe. To je još jedan od paradoksa u konstrukciji ove EU koja je stvorena baš da se slična varvarstva više ne bi događala na njenom tlu. U odnosu na ovu nacionalističku Hrvatsku, koja se upustila u veliki istorijski revizionizam, pragmatična Evropa je pokazala potpuni nedostatak moralne hrabrosti, političke lucidnosti i ljudskog saosećanja. Više voli da kukavički zatvori oči pred ovim strašnim delom svoje savremene istorije. Žalosno! Evropa je tu u potpunoj suprotnosti s razlozima njenog rođenja - mira među nacijama i sloge među narodima.

* Kako na Srbiju danas gledaju u zapadnoj Evropi?

- Mnogo je više poštuju u odnosu na devedesete godine, iako to još nije dovoljno. Postepeno se vraća u zajednicu naroda. Što se mene tiče, sve činim da Srbija u svetu pronađe čast i dostojanstvo koji joj pripadaju. Bio sam među prvim stranim intelektualcima koji su branili Srbe u najgorim trenucima tragičnih događaja rata u bivšoj Jugoslaviji, i biću poslednji koji ih brani. Bio sam i ostao veran svojoj savesti slobodnog čoveka, časnog i odanog u odnosu na sopstvene principe, univerzalne istine, pravde, bratstva i tolerancije.

* Kako ocenjujete aktuelnu srpsku politiku?

- Ako mnogo kritikujem sadašnju Hrvatsku, njenu predsednicu i vladu, s druge strane imam puno poverenje u današnju Srbiju. Toplo i iskreno pozdravljam aktuelne političke lidere u Srbiji, predsednika Tomislava Nikolića i premijera Aleksandra Vučića, koji, istovremeno odlučno i diplomatski, umnožavaju mirovne inicijative, i pored kontinuiranih provokacija Hrvatske i muslimanskog dela BiH. Vlasti u Beogradu istinski rade za mir na Balkanu i pomirenje među narodima. Rad, mirovni napori i ideja tolerancije srpske vlade su za primer.

* Nisu samo srpsko-hrvatski odnosi napeti. I situacija u Bosni je krajnje napeta, da ne govorimo o Kosovu, a ne ostavlja se ni Sandžak na miru...

- Nadam se da će svi narodi, u Sandžaku, Bosni i na Kosovu, imati neophodne mudrosti da izbegnu pad u začarani krug rata. Građanski i verski ratovi, često bratoubilački, najgori su od svih, najkrvaviji i najokrutniji. Sandžak, u kome ima dosta muslimana, sastavni je deo Srbije, zemlje kojoj više ne mogu da se smanjuju granice. Dosta je toga bilo. Srbiji su već amputirali veliki deo terotorije. Dodao bih da, ako je bilo etničkog čišćenja na Kosovu, koje je kulturna, identifikaciona i verska kolevka Srbije, kao što je Jerusalim za Jevreje a Meka za muslimane, onda je to bilo protiv Srba, a ne obrnuto. Bila je to velika i skandalozna nepravda u kojoj su Evropa i Amerika bile opasni saučesnici.

* Kažete da se zapadnoj Evropi danas kao bumerang vraća slepilo dok su mudžahedini svojevremeno igrali fudbal sa srpskim glavama?

- Veoma brzo, čim je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji, a u Bosni naročito, ukazivao sam na to da su se u armiji Alije Izetbegovića našli mudžahedini koji praktikuju džihad i pripadaju Al kaidi, ekstremističkom pokretu koji je kasnije bio odgovoran za najgore terorističke napade, uključujući i onaj iz 2001. godine na kule bliznakinje u Njujorku. Ali u to vreme niko nije želeo da mi veruje. Jedna francuska poslovica kaže da je ponekad veoma velika greška prerano biti u pravu. Mnogo sam platio zbog toga, i kod Srba, koje sam uvek lojalno branio, i pored rizika i opasnosti.

* Na rizik od terorizma kasnije su ukazivali i Sadam Husein, Gadafi, Mubarak, Asad...

- Svakako da Sadam Husein i Muamer el Gadafi nisu bili anđeli. Bili su, čak, veliki diktatori koji su često nemilosrdno tlačili sopstvene narode. Ali ove zemlje, čiji su ustavni temelji počivali na nama toliko važnoj sekularnoj državi, bar su živele u miru, dostigavši, čak, relativno zavidan ekonomski i kulturni nivo za taj deo sveta. A danas su potopljene krvlju, sa izuzetno mnogo ljudskih žrtava i bezbrojnim terorističkim napadima u ova mračna vremena pseudoreligioznog varvarstva. Isto važi i za Siriju Bašara el Asada. S te tačke gledišta, živo bih savetovao političkim rukovodiocima u Srbiji da se još više približe Rusiji, čiji je predsednik Vladimir Putin jedan od retkih lidera koji danas ima pravu i dugoročnu viziju islamističke opasnosti u svetu.

* Kako se danas suprotstaviti pretnji radikalnog islama i terorizma koji su se opasno nadvili nad Evropom?

- Potrebno je da ljudi dobre volje ostanu ujedinjeni i solidarni, nasuprot onome što traže teroristi. Ni u kom slučaju ne treba upasti u strašnu zamku koju nam postavljaju. Hrišćani, muslimani i Jevreji, da ne zaboravimo i ateiste, ne smeju da popuste pred izazovom mržnje i osvete. Treba zadržati hladnu glavu, ostati pametan i iznijansiran. Situacija je, svakako, ozbiljna, čak teška, ali nije beznadežna. Uvek postoji nada u bolji svet. Islam, koji ima veliku kulturu, i koji ne mešam sa islamizmom, takođe treba da bude samokritičan. Jer, u okviru islama, trenutno postoje ekstremistički tokovi, kao što su salafizam ili vehabizam. Muslimani treba da imaju hrabrosti da ih javno osude, svugde u svetu. Ulog je svetski mir!