Komentar: Venac

GORAŽDEVAC kod Peći. Živa rana srpskog naroda. Paradigma stradanja Srba na Kosovu. Mesto nevinih dečjih žrtava, još neodgonetnutih zločinaca iz čijih su ludačkih rafala pokošeni sinovi Jovovića i Dakića: Ivan (17) i Panto (12).

Na grobove ovih dečaka, u potaji kao u kakvoj lopovskoj akciji, ovih dana vence je položio Hašim Tači. Osmelio se da dođe na godišnjicu ubistva srpske mladosti, uprkos do tada nezaustavljenom rednom broju zločina potpisanih upravo rukom ovog nekadašnjeg saučesnika, danas licemernog pokajnika, nabeđenog promotera pomirenja.

Neiskreno i do bola licemerno savijanje venca "zmije", upisane u memoriju od onda kada se pred njom u štabu terorističke OVK izuo i onaj njen zaštitnik Ričard Holbruk - pokrenulo je revolt roditelja ubijene dece. Odjeknuo je vapaj Ivanove majke Senke Jovović: "Mi tražimo odgovor ko nam je ubio decu, a venac nosite svojoj."

Nesrećna majka rasturila je "zmijski venac" i vratila ga donosiocu. Nije joj promaklo to što je Tači sa groba njenog Ivana poručio da je "pravo na život osnovno pravo za sve". Nije joj promaklo to što je upravo sa ovog mesta, nikad nezarasle žive rane, Tači poručio da je tokom rata sa Srbijom ubijeno oko 400 albanske dece mlađe od 15 godina. Usput je spomenuo da su srpska deca u Goraždevcu nastradala od zločinačke terorističke ruke.

Senka Jovović, koja se nada istini i pravdi, upravo u ovoj poruci prepoznala je šta je perfidni cilj Tačijeve politike. Dok su stradala albanska deca - stradala su od države Srbije. Srpska - od terorista. Nameće se pitanje da li je Tačiju konačno proradila savest da se vrati na mesto zločina i sam ga potpiše.