Hrvati traže grobove u Slavoniji i Baranji

SA liste zahteva na kojima Hrvatska insistira tokom pregovora u okviru poglavlja 23, o pravosuđu i vladavini prava, kod pitanja nestalih veoma brzo moglo bi da dođe do značajnog napretka.

Kako saznaju "Novosti", Beograd i Zagreb maksimalno su intenzivirali saradnju pošto su srpski premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa, a komisije za nestale dve zemlje praktično su u neprekidnom kontaktu.

Kako za "Novosti" kaže predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović, jedan od najkrupnijih hrvatskih zahteva je da se provere informacije koje oni imaju o navodnom izmeštanju grobnica u Slavoniji i Baranji:

- Dat je nalog svim državnim organima, pretražuju se arhive i sve informacije do kojih budemo došli podelićemo sa hrvatskom stranom. To smo i do sada radili i tako je rešeno nekoliko slučajeva za koje je Hrvatska bila posebno zainteresivana.

Odalović napominje da i Srbija ima zahteve prema Hrvatskoj. On objašnjava da postoji oko 120 grobnica širom Hrvatske, gde su sanacijom terena posle "Bljeska" i "Oluje" pronađena tela koja još nisu ekshumirana.

- Posebna tema, gde očekujemo kvalitetniji rezultat, je da se, ne samo u mrtvačnicama u Hrvatskoj, nego i u Sarajevu, Zenici, Tuzli, Banjaluci, Prištini izvrši provera tela koja se nalaze u njima, a njihov identitet nije utvrđen. U čitavom regionu postoji skoro 5.000 pronađenih tela, koja nisu identifikovana.

Odalović kaže da se u evidencijama 2.100 ljudi iz Hrvatske vode kao nestali, a da Zagreb ima 970 zahteva za traženje:

- Postoji još jedna kategorija, onih koji nisu ušli u zvaničnu evidenciju i postigli smo dogovor sa hrvatskom komisijom da se tih 699 imena provere kroz zvanične evidencije Hrvatske, da li o njima postoje saznanja, eventualno mesto sahranjivanja.

Kada je reč o još jednom zahtevu koji Hrvatska pokušava da progura kroz poglavlje 23 - ratnoj odšteti - Odalović kaže da je to pitanje koje dve države treba da rešavaju na drugačijim nivoima, jer je pitanje kakva se sve to ratna odšteta može tražiti i ko sve na nju može da ima pravo.

GRANICA IDE NA ARBITRAŽU

ZA razliku od nestalih, gde se saradnja dveju zemalja pojačava, pitanje granice između Srbije i Hrvatske najverovatnije će ići na međunarodnu arbitražu. Iako oko ove teme postoje kontakti Beograda i Zagreba, pozicije obeju strana su "zakucane" i teško će doći do pomaka u bilateralnim razgovorima.