Premijer razgovarao sa više od 90 građana: Kako ljudska muka stane u 8 minuta

PEKARE i trafike još nisu bile otvorene, a ispred zgrade u Nemanjinoj 11 u Beogradu, u petak ujutro oko pet časova, već je bila gužva. Dvadesetak građana tiskalo se pred ulazom u Vladu Srbije. Došli su na zakazani razgovor kod premijera Aleksandra Vučića da iskoriste priliku i za osam minuta pokušaju da reše svoje najveće životne probleme, nagomilavane godinama.

Svoje mesto za razgovor sa premijerom neki od njih zauzeli su još oko tri sata posle ponoći. Među prvima pristigli su Beograđani, a bilo je i ljudi iz unutrašnjosti. Jedino što im je preostalo su strpljenje i nada. Većina onih koji su došli iz drugih gradova provela je besanu noć u obližnjem parku. Novca za hotelsku sobu, kako su nam rekli, nisu imali. Sakupili su tek toliko da plate autobusku kartu.

Tačno u pola šest otvorila su se vrata iza kojih ih je očekivao susret i razgovor za kakvu-takvu nadu. Kroz Plavi salon je prošlo 90 građanina od 5.000, koliko ih se ukupno prijavilo za prijem kod premijera. Ekskluzivno pravo da prisustvuje nekim od ovih razgovora imala je ekipa "Večernjih novosti". Prvih dvadesetak bili su Beograđani, a nešto pre devet sati svoj red dočekali su i žitelji drugih mesta Srbije.

- Obraćam vam se zbog problema u Domu zdravlja Voždovac - rekla je premijeru Slavica Stanković, medicinska sestra u penziji, jedna od prvih koje je Vučić primio. - Želim da znate da je tamo bilo mnogo malverzacija oko dodele stanova solidarnosti. Prekrajane su liste i kršena pravila i propisi, a stanove je dobilo najmanje onih koji su ih zaista zaslužili.

Stankovićeva je svoje sumnje potkrepila i različitim dokumentima, koje je ostavila premijerovim saradnicima na uvid. A razgovorima sa građanima, osim premijera prisustvovali su i Vladimir Rebić, v. d. direktora policije, Saša Mitrović, pomoćnica šefa kabineta gradonačelnika Beograda zadužena za pravna pitanja, Ivica Kojić, šef kabineta predsednika Vlade, kao i službenici resornih ministarstva nadležnih za pitanja koja su građane najviše interesovala.

* Građani su od ranog jutra strpljivo čekali svoj red za razgovor

Muke ljudi bile su različite - od problema sa nalaženjem posla, preko stambenih pitanja, divlje gradnje i legalizacije objekata na Zlatiboru, nemaštine, nostrifikacije stranih diploma, do raznih pritužbi na rad državnih organa i molbe za olakšavanje svakodnevnog života deci sa posebnim potrebama. Žalili su se i na sporost sudova, sudske izvršitelje koji su im za vratom, na male penzije, institucije koje su ih razočarale...

Neki su predočavali svoje probleme, dok su drugi pokušali da se izbore za rešavanje zajedničkih "glavobolja". Premijer ih je pažljivo slušao, tražio dokumentaciju, fotografije... I svakog za kog je primetio da ima tremu pokušavao da opusti. On je najavio da će dva puta mesečno, jednom u Beogradu i jednom u drugim gradovima, održavati sastanke sa građanima.

- Srbija, gospodine premijeru, ima odličan med, koji se i izvozi, ali falsifikatori nam lako mogu ukaljati obraz - požalio se Rodoljub Živadinović iz Žitkovca, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. - Najveće probleme srpskim pčelarima prave mnogobrojni falsifikatori meda, ali i propusti nadležnih koji bi trebalo da kontrolišu kvalitet meda na tržištu.

Pošto je pažljivo saslušao Živadinovića, vrlo zainteresovan za ovu problematiku, premijer je obećao vrlo brze i konkretne poteze Vlade.

- Formiraćemo operativnu grupu koja će proveravati ispravnost meda na srpskom tržištu - poručio je Vučić pčelarima Srbije i istakao da je u petak nađeno rešenje za 35 stranaka, što je značajan procenat.

Bilo je, tokom prijema kod premijera i onih koji nisu mogli da sakriju osećanja. Iako je vrlo pribrano i koncizno ispričala sve o uspešnom školovanju svoje nepokretne ćerke, koja je nedavno kao vukovac upisala Gimnaziju "Uroš Predić" u Pančevu, Dragana Atanackov iz Kačareva se rasplakala kada je shvatila da je njen problem rešen već na sastanku.

- Naći ćemo, Dragana, novac da se kupi "gusenica" koja će vašoj ćerki omogućiti da u kolicima može da uđe u školu - obećao je premijer. - Iz vaše priče shvatio sam da ćemo tako rešiti ne samo poteškoću vaše ćerke, već i za još dva učenika ove gimnazije koji imaju posebne potrebe.

Slično je reagovala i Nada Pašić iz Inđije kada joj je obećano da će se već naredne sedmice u Ministarstvu zdravlja razgovarati o terminu i obezbeđivanju novca za drugu, neophodnu operaciju njenog četvorogodišnjeg sina.

Tridesetsedmogodišnji Ivan Miljković iz Svilajnca došao je da dostavi Vučiću dokaze da je njegov brat blizanac ukraden dok je bio beba. Doneo je dokaze o povezanosti bolničkog osoblja, matičarske službe i policije, a svoje tvrdnje potkrepljuje i DNK analizima. Za brata je njegovim roditeljima rečeno da je umro, pošto su obojica iz porodilišta u Svilajncu prebačeni u Institut za neonatologiju u Beogradu.

- Otkrili smo da je moj brat Nenad Miljković živ i da mu je promenjen identitet, odnosno mesec i godina rođenja - priča Ivan. - I niko nije odgovarao zbog toga. Zamoliću premijera Vučića, ako me primi, da nam pomogne da se kazne svi učesnici u ovom gnusnom događaju, pa i "papirni" roditelji koji su kupili mog brata. Neću se smiriti dok to ne okončam.

Među okupljenima je mnogo starijih, a neki mlađi su došli sa decom. Ispred Vlade dežuraju i lekari da intervenišu ako bude trebalo. Okupljenima dele sokove i hoklice.

- Imao sam zakazan termin, ali su me pozvali i rekli da je otkazan - kaže Tomislav Veljković, poverenik Saveza samostalnih sindikata opštine Rača. - Sačekaću svoj red. Jer, došao sam da ukažem premijeru na bahatost i zloupotrebe opštinskih vlasti. Reč je o milionima evra...

PLAVI SALON I SOBA 74

SLUŽBENICI Vlade uvodili su građane na razgovor po već utvrđenom spisku. U Nemanjinu 11, prvih pet ušlo je u 5.20. Sa radnicima obezbeđenja, potom su otišli na drugi sprat do Plavog salona u kom su svi posluženi vodom ili sokom. Sa premijerom su razgovarali u sobi broj 74. Čim bi jedan građanin ušao na razgovor, u Plavi salon je dolazio drugi. Imali su dakle svi oko 24 minuta da se koncentrišu i usresrede na problem kako bi za predviđenih osam minuta najbolje predočili svoju muku.

GLADUJEMO I DECA I JA

NA priliku da tokom zakazanog sastanka svoje najveće brige i nedaće ispričaju premijeru, strpljivo su čekali građani ispred zgrade Vlade. Na platnenoj stolici sedi Milanka Petrović i slasno jede sendvič. Iz Žagubice je doputovala u četvrtak ujutru.

- Doktorke su mi dale sendvič - priča Milanka. - Nisam jela otkako sam stigla. Dijabetičar sam, često padam u šećernu komu. Uprkos tome ne daju mi invalidsku penziju. Nemam od čega da živim. Sin studira šumarstvo, a ćerka biologiju. Ja gladujem, deca gladuju...

HOĆE DA ŽIVE SLOBODNO

NEBOJŠA Mileusnić i Tanja Bojić bore se za opstanak "APIS Srbije", institucije za zaštitu dece i odraslih sa posebnim potrebama.

- Zahvaljujući APIS živimo i radimo kao normalni ljudi - tvrde Tanja i Nebojša. - Sada nam iz Ministarstva za rad prete da će nas vratiti nazad u dom. Mi to ne želimo. Hoćemo da živimo slobodno.

DOŠAO sam kod predsednika Vlade da ubrzam rešavanje spora sa elektrodistribucijom - kaže Saša Petrović, koji je sa malim sinom došao iz Dragolja kod Gornjeg Milanovca. - Sudski veštak je utvrdio da je to preduzeće odgovorno za požar koji mi je pre dve godine "progutao" kuću. Sa porodicom živim na krošnji, u drvenoj kućici, bez struje i vode. Gde god sam zakucao na vrata, okrenuli su mi leđa. Nadam se da će nam Vučić pomoći da živimo kao normalan svet.

BILI I "PRIJATELjI SRBIJE"

OKO 11.30 časova, razgovoru građana sa premijerom Vučićem nakratko su prisustvovali i poslanici Evropskog parlamenta iz grupe "Prijatelji Srbije". Osim Emiliana Pavela, predsednika ove grupe, u delegaciji su bili i Tanja Fajon, Eduar Kukan, Franc Bogovic, Andor Deli i Paul Gan.

KUĆA OD BLATA

SKLOPILA sam ugovor sa investitorom koji je sazidao zgradu na mom placu - priča nam Persa Marinković iz Beograda. - Zgrada je završena, a tri stana od po trideset kvadrata još nisam dobila. Sa decom i unučićima živim u kući od blata na Karaburmi.

SPOSOBNA SAM I HOĆU DA RADIM

SAMOHRANA sam majka, imam bolesne roditelje i nemam posao - rekla je Olga Radoičić iz Novog Sada na prijemu kod Vučića. - Završila sam višu ekonomsku školu, neprekidno konkurišem za posao, ali zato što imam 41 godinu niko neće da me primi. Svaki vaš savet i pomoć su mi dobrodošli. Želim da radim i neću sebi da dozvolim da živim od socijalni pomoći. Sposobna sam za posao, neka mi neko pruži šansu.

NISU VEROVALI U SUSRET

GRAĐANI koji su razgovarali sa premijerom bili su različite starosti i obrazovanja. Ali, svima je zajedničko bilo to što su Vučiću vrlo precizno i sažeto predočavali svoje probleme. Nekima je ostalo i vremena da premijeru kažu i da, do trenutka ulaska u sobu 74, nisu verovali da će zaista imati priliku da mu ukažu na svoje probleme. Na odlasku su se zahvaljivali i govorili da osećaju veliko olakšanje.

TRAŽI PRAVDU OD 2003. GODINE

- VEĆ godinama obijam vrata raznih državnih institucija, ali nikako ne uspevam da rešim svoj životni problem - kaže Jovan Stanišić iz Beograda. - Nasilno sam izbačen iz svog poslovnog prostora u Dečanskoj ulici, koji sam sam sagradio. Iselili su me još 2003. godine i od tada tražim pravdu. Sve sam uradio potpuno legalno, ali je odlučeno da se kancelarije, u koje sam mnogo uložio, vrate "Privrednom pregledu". Bio sam prinuđen da prodam stan da bih renovirao taj prostor. Sad nemam ništa, a sudski procesi mnogo koštaju. Premijer Vučić mi je poslednja nada da će moj problem biti rešen. Ako treba, čekaću ga danima.

KAKO SA SAMO 6.000 DINARA MESEČNO

ISPRED ulaza u Vladu je bilo i onih koji nisu bili pozvani na razgovor.

- Tražili su mi da im ostavim broj telefona da bi me pozvali kad mi zakažu razgovor sa Vučićem - govori nam Saša Stojanović iz Sokobanje. - Nemam para ni za hleb, a kamoli za telefon. Teško sam ranjen u Sarajevu, na Grbavici. Imam posttraumatski ratni sindrom. Ali, koga to zanima! Kao što nikoga ne interesuje kako živim sa 6.000 dinara mesečno! Verujem, ipak, premijeru. Zato sam ovde.