Komentar: Šansa

BROJNE su istoriografske knjige o Srbiji objavljene, ali još niko se nije setio da u nazivu iskoristi sintagmu koja možda najbolje sublimira istoriju moderne Srbije - takva knjiga, bez ikakve sumnje, trebalo bi da se zove "Istorija propuštenih prilika".

Od prvog uzdaha moderne Srbije, slavne Karađorđeve revolucije do danas, ređali su se periodi, što bi rekli fubalski komentatori, "dobre igre", pa i pokoja "stoprocentna prilika", ali se to uvek završavalo sigurnim, snažnim i preciznim udarcem - u prečku. Kao Peđa Mijatović '98. u Francuskoj protiv Holandije. Kako u fudbalu, tako i u ekonomiji, politici, obrazovanju...

Da ne idemo dalje u istoriju, setimo se Petog oktobra, neverovatne energije koja je stvorena, nezanemarljive finansijske podrške sa Zapada i našeg kolektivnog zakucavanja u stativu, koje je usledilo. Stigao je potom novac od privatizacije koji je mahom završio u sumnjivim džepovima i "crnim budžetskim rupama". Kada se sa mrtve tačke pokrenuo proces pridruživanja Evropskoj uniji otvorili su se i nekakvi fondovi o kojim su svi pričali, ali se malo ko setio da makar pokuša da konkuriše i taj novac iskoristi.

Videćemo kakvi će biti rezultati posete kineskog predsednika Si Đinpinga, potpisanih sporazuma i uspostavljanja bliskih odnosa sa najvećom ekonomijom sveta. Jasno je, uprkos cinizmu kojim se često odgovara na takve tvrdnje, da zainteresovanost Kine za Srbiju zaista predstavlja značajnu priliku. Samo, sada je pred nama ono što nam je do sada najteže išlo - da stvorenu ili ukazanu šansu iskoristimo.

Poseta Si Đinpinga već je ocenjena kao istorijska. Na nama je da se postaramo da ne postane deo te zamišljene "Istorije propuštenih prilika".