Tri poglavlja krajem juna

UPRKOS zvaničnim porukama iz Zagreba da još nije postignut konačan dogovor da se odblokira otvaranje poglavlja 23, gotovo je izvesno da će Srbija krajem juna nastaviti pregovore sa EU, tvrde naši izvori iz Brisela.

Do kraja holandskog predsedavanja, Beograd bi mogao da otvori čak tri poglavlja - 23 i 24, o pravosuđu, vladavini prava i bezbednosti, kao i poglavlje 5, javne nabavke. Iz EU ponavljaju da je komesar za proširenje Johanes Han u četvrtak bio više nego precizan: rešenje za poglavlje 23 je nađeno u četvrtak uveče, a formulacija prihvatljiva svim stranama. Ostaje samo da u sredu, 1. juna, na sastanku Komiteta stalnih predstavnika u EU (KOREPER) Hrvatska i zvanično da svoju saglasnost.

Zagrebački zvaničnici juče su, ipak, uporno ponavljali da će rešenje tek biti dogovoreno, i to uz uvažavanje hrvatskih zahteva, pre svega oko jurisdikcije srpskog suda za ratne zločine:

- Naš je cilj da Srbija otvori poglavlje 23, da položi prijemni ispit, pre nego što se upiše na fakultet. Videću sa komesarom Hanom zašto je izašao sa informacijama da je Hrvatska odblokirala Srbiju, jer mi i dalje tražimo rešenje i na dobrom smo putu - poručio je juče hrvatski šef diplomatije Miro Kovač.

Prema našim saznanjima, u konačnom tekstu pregovaračke pozicije za poglavlje 23, oko tri hrvatska zahteva prihvaćene su formulacije da Srbija mora u potpunosti da sarađuje sa Hagom, da poštuje domaće i međunarodne obaveze za prava manjina, kao i da kod zakona o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine vodi računa o izbegavanju sukoba nadležnosti između država.

I dok u Zagrebu to tumače kao ispunjavanje svih hrvatskih zahteva, iz Beograda poručuju da ovakve formulacije "nisu ništa novo". Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić rekao je da su tvrdnje Kovača da Srbija ne ispunjava uslove za otvaranje poglavlja neutemeljene i netačne:

- Pošto sam se godinama bavio svim tim pitanjima, sa punom odgovornošću tvrdim da je u Srbiji, u oblastima o kojima Kovač govori, u poslednjih 15 godina ostvaren najveći napredak.

U našem zakonu ništa nije sporno

ZAGREB kao svoju najveću "pobedu" navodi formulaciju da se u "procesima za ratne zločine mora izbeći sukob nadležnosti između država", što tumače kao osiguranje da Srbija više neće procesuirati hrvatske državljane. Milan Petrović, v. f. srpskog tužioca za ratne zločine, međutim, za "Novosti" kaže da ova formulacija suštinski ništa ne znači, jer ni do sada nije postojao problem u sukobu nadležnosti:

- Zakon predviđa da država, na čijoj je teritoriji prebivalište osumnjičenog, istog izvodi na sud, bez obzira na kojoj teritoriji i prema kom licu je zločin počinjen. U suprotnom, ne bismo mogli goniti počinioce ratnih zločina koji nisu dostupni državi gde je zločin počinjen.