KOMENTAR: Pržun

PREVRĆE se Miljenko Smoje u grobu. Jedan od najuglednijih novinara i publicista u SFRJ, simbol slobodarskog, "crvenog" dela istorije Splita i Dalmacije, autor nezaboravnih TV serija "Naše malo misto" i "Velo misto", sigurno bi danas, u svom jetkom stilu, rekao da se "na vrime preselija na oni svit".

A otišao je u oktobru 1995. Delimično i zbog toga što nikako nije mogao da se pomiri sa količinom ustaštva utkanim u krvavu secesiju Hrvatske od Jugoslavije. U "susjedstvu" to nazivaju "domovinskim ratom". Lepše ime za proterivanje i ubijanje sopstvenih građana, Srba.

Jedan od preživelih, Jovo Grkinić, završio je na Dan pobede nad fašizmom 2016. u apsu. U Splitu zatvor zovu pržun. Kriv je što je švrljao po gradskom bedemu, tamo gde su i partizani ostavili Italijanima "grafit" - Smrt fašizmu, sloboda narodu. Jovo je u redarstvo morao čak i zbog skraćenice SF-SN.

Tamo su mu "objasnili" da je to vreme prošlo. I da je došlo novo. U kome se slavi 10. travanj, kada je proglašena NDH. Formalno, redarstvenici nisu baš u pravu, praktično - jesu. Razlaz između dela i reči u Hrvatskoj je dostigao gotovo komični nivo. Predsednicu Grabar Kitarović malo-malo pa "štipaju" iz zapadnih ambasada da se oglasi i distancira od fašizma koji izvire sa svih strana. Onda ona to i učini, ali uvek uz poistovećivanje ustaštva i "jugoslavenskog komunizma". Da prst ipak ode u dva oka.

Ali onda dođu obeležavanje "Oluje", Blajburga, Jasenovca, mnogih jama, utakmice fudbalske reprezentacije, koncerti Tompsona... i crne košulje zamrače i ono malo svetla razuma. Uzalud se zvanična Hrvatska distancira od ustaštva - ostalo je prihvaćeni simbol bitaka za državnost, u kojoj su kao glavnu prepreku uvek videli Srbe.