Nikolić mora da čuje sve stranke

PREDSEDNIK Tomislav Nikolić bi, u slučaju da, kao što je najavio, predloži kandidata za predsednika Vlade bez konsultacija sa predstavnicima svih stranaka koje su ušle u Skupštinu - prekršio Ustav.

Najviši pravni akt Srbije izričito kaže da predsednik ima obavezu da razgovara sa predstavnicima svih izbornih lista koje su osvojile mandate, pre nego što donese odluku o mandataru.

- Predsednik predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista - piše u članu 112 Ustava.

Nikolić je ranije izjavio da konsultacije nisu neophodne:

- Ako se pojavi predstavnik većine poslanika u parlamentu, konsultacije su besmislene, onda se onome ko pruži dokaze da ima više od 126 poslanika koji će glasati za Vladu odmah poverava mandat.

Profesor ustavnog prava dr Darko Simović potvrđuje da je, ako se gleda izričito slovo Ustava, Nikolićeva obaveza da sasluša predstavnike svih izabranih lista:

- To izgleda apsurdno i necelishodno, ako je jasno ko ima većinu u parlamentu. Ustav u ovom slučaju nema dobru formulaciju jer nameće nešto što nije cilj te odredbe. Može se reći da je to opravdanje za ovakav postupak predsednika jer su izborni rezultati očigledni.

Profesor Simović kaže da je mnogo jasnije rešenje dato u Ustavu iz 1990. godine u kojem je pisalo da predsednik ima obavezu da se konsultuje sa predstavnicima većine. Takođe, u ustavima nekih stranih država predsedniku se uopšte ne nameće obaveza da sasluša predstavnike lista, već se navodi samo da on predlaže mandatara bez navođenja bilo kakvih ograničenja.

Iako bi, što se tiče izbora mandatara, sastanci sa predstavnicima izabranih lista bili čista formalnost, to je privuklo pažnju zbog mogućnosti prvog susreta bivših partijskih saboraca i kumova Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja, po povratku lidera radikala iz Haga.

KROJEN ZA TESNU VEĆINU

STRUČNjACI za ustavno pravo ocenjuju da je formulacija iz Ustava prilagođena situaciji iz vremena kada je usvajan, a kada je parlamentarna većina često bila veoma tesna i neizvesna. Nije, kako kažu, uzeta u obzir mogućnost da jedna lista dobije nedvosmislenu većinu kao što je to sada slučaj.