DOK u nekim zemljama politički protivnici mogu javno da debatuju do samog otvaranja biračkih mesta, kod nas je ustaljena praksa predizborne tišine, koja je i počela sinoć u ponoć. Ovaj "predah" trajaće do zatvaranja biračkih mesta, u nedelju u 20 časova, do kada učesnici u izbornoj kampanji ne mogu posredstvom medija da šalju političke poruke i objavljuju svoje programe.

Zabranjeno je i održavanje javnih skupova i objavljivanje procena izbornih rezultata, slanje poruka biračima i postavljanje propagandnog materijala stranaka na udaljenosti manjoj od 50 metara od biračkog mesta.

Sva ova pravila teško su primenjiva na internet, tako da će se tamo, posebno po društvenim mrežama, politička koplja, kao i ranijih godina, ukrštati bez tajm-auta.

Iako države, poput Amerike, nemaju tišinu u kampanji, programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić kaže nam da je ona korisna, mada je skeptičan u pogledu njene apsolutne sprovodivosti, baš zbog toga što živimo u internet eri.

- Tišina je potrebna jer smo tokom kampanje izloženi prevelikoj količini informacija koje niko ne može da proveri. Politički akteri ih namerno i plasiraju u tom obimu jer im nije cilj da birači o svemu tome razmisle, već da prihvatimo to što tvorci izbornih kampanja žele - kaže Nenadić.

Po zakonu, kršenje tišine je kažnjivo, pa je, recimo, kazna za objavljivanje istraživanje javnog mnjenja u ovom periodu od 100.000 do 600.000 dinara. Za kontrolu poštovanja zakona nadležna je RRA.

Na dan glasanja mogu da se objave inforamacije o tome gde su kandidati za poslanike glasali, ali ne i njihove izjave pre zatvaranja biračkih mesta. Dozvoljeno je i emitovanje informacija o odzivu birača.


RUSI MIRNI SAMO JEDAN DAN

U HRVATSKOJ, kao i u većem broju država iz našeg okruženja, tišina traje 24 sata, isto koliko i u Rusiji, dok, recimo, Malta i Rumunija imaju, kao i mi, po dva dana ćutanja. Tišine nema u Belgiji, Danskoj, Finskoj, Holandiji, Norveškoj, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji...