Komentar: Besnilo

TUŽNO je što je spomenik velikom Borislavu Pekiću, koji je osvanuo u utorak na osunčanom Cvetnom trgu u Beogradu, izazvao kod nekih - besnilo.

Tragikomično je što je taj bes pokuljao od funkcionera Demokratske stranke, koju je Pekić sa grupom srpskih intelektualaca obnovio 1989, posle poluvekovne komunističke zabrane.

Jedan od takođe obnovitelja DS Dragoljub Mićunović, umesto da dođe na Cvetni trg, da se pokloni starom prijatelju, afektivno je poručio da je skandal to što je spomenik otkrio Aleksandar Vučić.

Razumljivo je da demokratama koji vode Vračar već 22 godine bude u dubini duše teskobno i krivo što nisu oni odužili dug srpskom piscu, već je to učinio sadašnji premijer i lider SNS.

Može se razumeti i da im obrazi bride zbog, kako je Pekićeva supruga Ljiljana rekla, "zasluženog šamara", i da im suštinski smeta politički poen koji su s Pekićem upisali rivali iz naprednjačkog tabora.

Ali, u danu otkrivanja Borinog spomenika, mizeriju nisu smeli da pokažu. Morali su da se izdignu iz međupartijskog blata i predizborne kaljuge.

Da je ovo politički normalna zemlja, i funkcioneri DS došli bi u prve redove i aplaudirali otkrivanju bronzanog Pekića. Da je ovo politički zrela nacija, sve stranke bi makar saopštenjem pozdravile tu vest.

Ali, vreme je čuda.

Vreme u kome malograđanska umišljena elita ne prepoznaje vrednosnu promenu u tome što posle 25 godina otkako je Šešelj pobedio Pekića na izborima u Rakovici, baš Vučić otkriva spomenik piscu.

Kao da ne shvataju da će i ove, kao i prošle i buduće godine, pojesti skakavci, da će jednog dana proći svi lideri i političke stranke, ali da će Borislav Pekić i tada ležerno sedeti na Cvetnom trgu i milo se smejati svojim Beograđanima.