Evropski parlament usvojio rezolucije o Srbiji i Kosovu

STRAZBUR - Evropski parlament (EP) usvojio je danas rezolucije o Srbiji i Kosovu.

Rezolucija o Srbiji koju je pripremio izvestilac Dejvid Mekalister usvojena je sa 498 glasova "za", 66 "protiv" i 70 uzdržanih.

Za rezoluciju o Kosovu izvestioca Ulrike Lunaček glasalo je 403 poslanika, 130 je bilo "protiv", a 104 uzdržano.

U rezoluciji o Srbiji EP je "sa zadovoljstvom konstatovao da je Srbija ušla u ambiciozan program reformi" i ocenio da bi Evropska unija trebalo da u prvoj polovini ove godine otvori nova, ključna poglavlja o vladavini prava i temeljnim slobodama u pregovoru o članstvu sa Srbijom.

Takođe se podvlači da su pregovori o poglavlju 35, koje obuhvata normalizaciju s Prištinom, "od bitnog značaja za napredovanje Srbije ka uključivanju u EU". Uz ocenu da je potpuna normalizacija odnosa Srbije i Kosova važan uslov za ulazak Srbije u članstvo EU.

Srpske vlasti se pozivaju da odlučno krenu u sistemske društveno-ekonomske reforme i da u tom okviru "posebnu pažnju posvete mladima".

Parlament EU smatra i da srpske vlasti moraju odlučno suzbijati korupciju, obezbediti nezavisnost pravosuđa i ukloniti politički upliv na sudije i tužioce.

U rezoluciji se "podvlači ključna važnost načela vladavine zakona i presudni značaj nezavisnosti pravosuđa" i napominje da "iako je određen napredak učinjen u sudstvu, usvajanjem pravila za ocenu sudija i tužilaca, političko uplitanje je i dalje veliko".

"Korupcija i organizovani kriminal su opšteprošireni u regionu i takođe predstavljaju prepreku za demokratski, društveni i ekonomski razvitak Srbije", navodi se u ovom dokumentu.

Evropski parlamentarci u rezoluciji pozdravljaju napredak Srbije u pospešenju uslova poslovanja, smanjivanju budžetskog deficita i usvajanju zakona o radu i politici zapošljavanja, a vlasti u Beogradu podstiču da poboljšaju klimu za investicije i obezbede zaštitu stranih ulaganja.

Takođe ističu da je, uz priznanje za napredak u preustrojstvu javnih preduzeća, bitan dalji pomak i uvid u proces privatizacije, što mora biti usaglašeno s pravnom tekovinom EU.

U rezoluciji EP se "pozdravlja konstruktivno postupanje Srbije u imigracionoj krizi" i "predočava da je Srbija suštinski važan partner od pomoći EU na Balkanu, pa je otud nužno da EU Srbiji doznači sredstva i odgovarajuću finansijsku pomoć".

Parlament EU poziva vlasti u Beogradu da "ulože snažnije napore i postepenno usaglase svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, uključujući politiku prema Rusiji", uz opasku da su "zajednički vojni manevri Srbija-Rusija za žaljenje".

U dokumentu EP se ukazuje na srpske valjane zakone i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, mada se predočavaju i manjkavosti u njihovom sprovođenju i delovanju posebno kad je reč o zaštiti ranjivih grupa.

Takođe EP "izražava zabrinutost zbog toga što nije bilo napretka u poboljšanju situacije kad je reč o slobodi izražavanja i medija".

EP "sa zabrinutošću konstatuje da se i dalje vrši politički pritisak koji podriva nezavisnost sredstava informisanja, što za posledicu ima rastuću samocenzuru medija", i poziva srpske vlasti da "istraže napade na novinare i medije, što je izazvalo oštre proteste Međunarodnog udruženja novinara". Ozbiljna zabrinutost izražava se i zbog stalnog curenja u medije sadržine tekućih kriminalnih istraga "čime se krši pretpostavka nevinosti”.

Navodi se takođe da "kulturna raznolikost Vojvodine doprinosi identitetu Srbije" i da "autonomija Vojvodine ne sme biti oslabljena i zakon o sredstvima Vojvodine mora neodložno biti usvojen, saglasno ustavu".