Politika

Željko Cvijanović: Velika ucena Srbije

Željko Cvijanović

18. 01. 2016. u 13:30

Slabljenje evropskih integracija i nastup Rusije na Bliskom istoku, neposrednom geopolitičkom susedstvu Balkana, oslabili su u našem regionu uticaj Brisela

Cilj široko medijski plasirane ideje o naoružavanju Hrvatske balističkim raketama “sa dometom do Niša” jeste skraćivanje Srbiji vremena za odluku o ulasku u NATO. Do sada su američki diplomati u Beogradu često izjavljivali kako su Srbiji “vrata NATO uvek otvorena” i da je na Beogradu da, kad proceni da je vreme za to, donese odluku.

Slabljenje evropskih integracija i nastup Rusije na Bliskom istoku, neposrednom geopolitičkom susedstvu Balkana, oslabili su u našem regionu uticaj Brisela, što je prošle godine navelo SAD da se ovde direktnije uključe u političke procese. Crna Gora je dobila poziv za ulazak u NATO, oživljena je inicijativa o promeni imena Makedonije, koje joj stoji na putu ulaska u NATO, ubrzano je formiranje vojske “Kosova”, takođe pod kapom Severnoatlantske alijanse.

Sve to, uz najavu raketa za Hrvatsku, trebalo bi, prema zamislima iz SAD, da u Beogradu stvori utisak kako je Srbija u NATO okruženju, da je to okruženje može neposredno ugroziti i da sama svoju bezbednost može da potraži ili ulaskom u NATO ili bar održavanjem još čvršćih odnosa s njim, uz podrazumevajuće okretanje leđa Rusiji.

Problem sa tom idejom Vašingtona nije samo u njenom ucenjivačkom karakteru, već i u tome što ni NATO ni SAD ne daju Srbiji nikakve garancije, ni o njenoj teritorijalnoj celovitosti, ni o zadržavanju minimuma političke samostalnosti, ni o omogućavanju privrednog razvoja, u kome je Srbija već više od dve decenije sprečavana.

Zahtev Srbije da se naoruža u Rusiji, kako bi povratila vojnu ravnotežu u regionu, pokazao je nepristajanje na jezik ultimatuma. Dmitrij Rogozin, koga je Putin poslao u Beograd da razgovara o tom problemu, imao je, čini se, jedan veoma važan stav u potpunoj saglasnosti sa Vašingtonom: vreme Beogradu za izjašnjavanje o (ne)ulasku u NATO zaista ističe.

Rusija je pokazala razumevanje za Srbiju i spremna je da je naoruža. Jedino što se zauzvrat od Srbije traži jeste garancija da sa ruskim oružjem u svojim arsenalima neće otići u NATO. Naravno, u takvim odnosima reč ne vredi mnogo, već nju podrazumevaju konkretni politički potezi.

Spremnost Srbije za takve političke poteze značilo bi afirmisanje samostalne (ne obavezno proruske) politike sa svim što to podrazumeva - od strukturnih, preko političkih pitanja, pa sve do kadrovskih. To je logično, budući da su NATO lobisti odavno premrežili ne samo vladu i vojsku već i javni prostor Srbije, i to nesrazmerno, budući da je ogromna većina građana protiv ulaska u NATO.

Tako je jedno u osnovi spoljnopolitičko pitanje (NATO, Hrvatska) postalo unutrašnje. Da će biti tako, potvrdila je i jedna od perjanica NATO u srpskoj vladi Zorana Mihajlović grubim javnim prozivanjem Rogozina, dok je ovaj još bio u Srbiji.

Bez obzira na to hoće li Aleksandar Vučić u sada već bližoj budućnosti povlačiti poteze u pravcu približavanja NATO ili distance prema tom savezu, Srbiju očekuju teški unutrašnji sukobi. U prvom slučaju, međutim, linija sukoba išla bi po sredini njegove stranke i njenog biračkog tela; u drugom bi se SNS i on našli pod udarom domaćih atlantističkih agentura i medijske pete kolone.

Kako je ova druga linija sukoba trenutno mnogo življa od prve, čini se da se političko klatno Srbije više kreće putem distance od NATO. To je i jedan od razloga zašto se Vučić odlučio na vanredne republičke izbore, nastojeći da politički sukob drži što je moguće više u institucionalnom okviru, kao i da ga vremenski oroči.

Nema mnogo sumnje da će on na izborima da ojača svoj legitimitet, kao što je vrlo izvesno da će ruski uticaj na tim izborima biti veći nego ikad do sad. Malo je, međutim, verovatno da će pobeda antinatovskih snaga biti dovoljna da spreči veliki unutrašnji politički sukob, ne samo uoči izbora već i posle njih. Jer nikako se ne sme zanemariti snaga proameričkih/britanskih mreža u srpskoj vlasti i društvu.

To znači da će unutrašnji pritisak na Srbiju biti u službi spoljnog. Pritom, nikako ne treba zaboraviti kako na Zapadu odavno postoji stav da će finalni čin četvrtvekovnog slamanja Srbije biti overen njenim građanskim ratom. Sa druge strane, građanski rat ne bi uveo Srbiju u NATO, ali bi mogao da uvede NATO u Srbiju, što je isto, samo još neuporedivo gore.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (26)

maniks

18.01.2016. 14:02

( 79 ) ( 7 )

Pravi Srbi nece u NATO i tacka. Da se nebi desila Ukrajina ili nesto slicno odmah dati Rusima da otvore dve do tri baze . To je jedini nacin za mir i stabilnost u regionu i garancija da nas niko nece dirati. Slazem se sa Cvijanovicem da ce na ovim izborima najvise dobiti nacionalne i patriotske snage.

( 79 ) ( 7 )

Evropski Srbin

18.01.2016. 20:01

( 8 ) ( 25 )

@maniks - Pravi Srbi od Nemanjića preko Karađorđevića pripadaju evropskoj civilizaciji, i tačka !

( 8 ) ( 25 )

Kraljevina u EU

18.01.2016. 22:49

( 8 ) ( 14 )

@maniks - Zaboravio si Obrenoviće, najveće evropljane, mada i ja više volim Karađorđeviće. Uz Božiju pomoć , za Kraljevinu Srbiju !

( 8 ) ( 14 )

Klackalica

18.01.2016. 14:04

( 45 ) ( 6 )

Sta reci za tekst , g.din Cvijanovic pravo u sustinu , pravo u srce ! Jasno kao dan , vidljivo iz aviona sta nam radi i namece "demokratski" zapad ! Medjutim , sta nam valja raditi dalje , da li jezikom , srcem , jezikom , ili , biti pragmatican , konacno se odluciti kom "carstvu" se prikloniti ? ! Bojim se , da sa frazama , floskulama , kurtoazijom , ... , "i s jednima i drugima" , necemo moci izdrzati , necemo daleko stici . Obe strane imaju mehanizme da nas "slome" , pa pope budi pametan ? !

( 45 ) ( 6 )

Rabo

18.01.2016. 14:18

( 50 ) ( 6 )

Bilo koja politicka opcija, apsolutno bilo koja, bolja je od gradjanskog rata. Molim se bogu da ne dozvoli tako nesto. Nadam se da smo kao narod zreli da to ne dozvolimo. Vidimo i Siriju i Ukrajinu.

( 50 ) ( 6 )